Da li vam se misli bore, ukrštaju i izalaz iz sopstvene opne traže, mole? Osećate li u sebi predaka duh dok uspavanku tami šapućete? Maglu koja vas prožima, vidite li u krošnjama abonosa? Dok duše noći lutaju možete li sa sigurnošću tvrditi da je vaša još uvek tu?
Ukoliko uposlite svoj CD player i zavrtite izdanje sastava Lore, sasvim je izvesno, više se nećete nalaziti / osećati , niti pripadati ovdašnjem koordinatnom, više minus nego plus polaritetu, sistemu i vremenu. Sam protok pomenutog će biti veoma diskutabilan.
Interesantno. Iza bajkovitog covera, nalik demoniziranoj dečjoj slikovnici, krije se u ozbiljna muzička storija. U potpunosti. Prvo što vam skreće pažnju jeste, na momente besno drski & sigurno ubedljivi vokal Tine Stupar, koji je posebno došao do izražaja u većinskom delu albuma pisanom za englesko govorno područje, koji je, opet, bezbolno razapet između najfinijih dometa Alanis Morisette sa jedne i najsofisticiranijih odbljesaka Alexandre Sladjane Milošević – Hegadone, sa druge strane.
Mistično, sablasno, duboko, skrozirajuće, dinamično, nemilosrdno... Od samih uvodnih taktova Esgaroth, veoma upečetljivo, krajnje osobeno i ubedljivo, u stilu i maniru istinskih muzičkih virtouza, hvataju vas, u najmanju ruku, u paukovu mrežu i ako to još uvek ne primećujete niti ste toga svesni, hipnotišu vas i ostavljauju bez daha. I ne dozvoljavaju vam da predahnete.
Ovdašnja hip hop ali i globalna angažovana supkulturna struja, bogatija je i, rekao bih, ojačana novim autorom, pratećim muzičarima i albumom koji će vas svojim duboko skrozirajućim liričkim udarima sa jedne, i sitnim ali efektnim mahinacijama sa druge strane mikrofona, sasvim sigurno osvojiti i primorati da se sa dužnim poštovanjem ophodite sa ovdašnjim pobornicima hip hop kulture ali vam u istom momentu razbiti sve eventualne postojeće predrasude prema njoj.
Da bih uopšte počeo da razmisljam o novom albumu Killersa neophodno je poredjenje sa starim albumom. Dugo sam razmišljao šta i kako bih mogao da napišem o novom albumu Killersa i svaki put sam bio neodlučan jer nisam znao da li mi se album dopada ili ne. Očigledno je da je istina negde na sredini.
Dok su gangsta i blink blink teme punile top liste i osvajale gomilu nagrada, paralelno sa tim, jačala je i egzistirala undeground i alternativna scena u hip hop-u koja je svake godine izbacivala barem jedan biser, bilo da je reč o albumu ili izvođaču.
Odmah na početku da budem iskren, ja nisam ljubitelj sastava Keane, u stvari nisam bio ljubitelj sastava Keane. Sa prvog albuma mi se dopala pesma ‘Somwhere only we know’ i to je to. Medjutim, odavno nisam čuo pesmu koja mi je tako privukla pažnju da istog trenutka ostavim sve što radim i posvetim se slušanju iste. ‘Crystal ball’ je mega hit i staje rame uz rame sa ‘Crazy’ Gnarls Barkley, verovatno najvećim hitom ove godine.
Snow Patrol mi je uvek bio samo još jedan od brit pop bendova. Nekako zasićen novog gitarskog talasa i raznih varijacija na temu Franz Ferdinand, potpuno sam ignorisao njihovu karijeru. Bio sam svestan njihovog postojanja, nesvestan kvaliteta.
Shvativši da više nema čarobnih bregova umetnosti sa kojih bi se nadmoćno posmatrao predeo muzičkih industrija u nezaustavljivom pohodu ka apsolutnoj MTV-zaciji planete sve nategnutije fingira matrice spoljne efektivnosti kao činioca unutrašnje svrhovitosti kako bi se zabašurila prozirnost alarmantnog nedostatka smisla.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
