U čast jednog od najoriginalnijih apstraktnih dela u celoj istoriji muzike ‘Die Kunst der Fuge’ od J. S. Bach-a, Laibach su izdali svoj najnoviji CD ‘Kunstderfuge’. Ceo material stvoren je u Lajpcigu 2006. godine ali je tek ove godine objavljen za diskografsku kuću Dallas Records.
Posle pauze od pet godina izašao je najnoviji album grupe Tindersticks, ‘The Hungry Saw’, jednog od najoriginalnijih i najupečatlivijih Britanskih bendova ranih 90-ih. Najnoviji album ‘The Hungry Saw’ sadrži 12 kompozicija i prvi utisak odaje da je ovaj album je nešto drugačiji od ostalih imajući u vidu upečatljivu muzičku pozitivnost i svetlu obojenost nekoliko kompozicija.
14. studijski album Nick Cave & Bad Seeds pojavio se nekako neočekivano brzo, posle isključivo plodnog rada u zadnjih nekoliko godina, duplog studijskog albuma ‘’Abattoir Blues/Lyre of Orpheu’’s, muzike za film ‘’The Proposition’’, ‘’The Assassination of Jesse James’’, i projekata Grinderman.
U velikom okeanu nove pop i rok muzike u zadnjoj deceniji ime grupe Interpol nameće se preko njihovih albuma. Od početka debi albuma ''Turn on the Bright Lights'', preko drugog ''Antics'', može se videti njihov muzički razvoj i njihova veština da od različitih uticaja oforme svoju autentičnost koja se najviše oseća na njihovom poslednjem studijskom albumu ''Our Love To Admire''.
Nema potrebe da ponavljam ono što sam već napisao o albumu ‘In Rainbows’ pre nešto malo više od mesec dana. Isto mislim i sada, da je ‘In Rainbows’ apsolutno genijalan album, i to ne u smislu najboljih albuma ikada i sličnih stvari koje kritika često voli da koristi, već u smislu da mi ovaj album, ove pesme, razvojni put benda, neverovatne harmonije, u ovom trenutku sasvim odgovaraju.
Da bi ste album stavili u prodaju preko interneta a ljudima uzeli novac bez bilo kakve ideje kako taj album zvuči, bez singla koji album najavljuje, bez i jednog spota, morate da imate petlju, savršenu ideju, mnogo poverenja u poštovaoce vašeg lika i dela i mnogo samouverenosti u ono što ste napravili.
Još od '89. i njihovog prvog albuma ''Pretty Hate Machine'', Nine Inch Nails kroz svoj prepoznatljiv zvuk šalju jasne poruke svojstvene svim buntovničkim muzičkim pravcima. Iako atmosfera koja se vezuje za Nine Inch Nails ne može baš često da se dovede u vezu sa bilo kakvim sirovim razmišljanjima, apsolutno je jasno da je poenta njihovog (ko)mešanja između apstraktnih, neopipljivih i na momente izrazito autističnih i s druge strane konkretnih, jasnih i buntovničkih emocija upravo ono što je svaki glasni pravac u modernoj muzici poprilično izgubio – stav.
Koliko se puta desilo da se bend u koji ste polagali sve nade, nakon izvesnog albuma proglasi bog zna kakvim umetničkim čudom i počne da stvara apsolutno neslušljivu ili bar muziku daleku ukusu svojih najvernijih fanova. Ukoliko se to desi grupi System of a Down, poštovaoci istog će moći da nađu utehu u nadi novoj.
Nalazeći inspiraciju u čistim melodijama i originalnim idejama, francuski muzičar, Erik Trufaz, donosi preko potrebnu mešavinu klasične džez teorije umotane u plašt savremene muzike čineci jedan kompleksan i nedostupan žanr kao što je džez otvoren svima.
Emigriranje iz kolotečinom zasićene svakodnevice u samovlastan imaginarijum popističkog panteona u najboljim slučajevima rezultira odlaskom na osamljena skrovita mesta kreacije, gde dobre zamisli padaju kao lišče u jesen.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
