Moram da priznam da je David Sylvian uvek bio od posebnog značaja za mene. Zbog muzike koju je radio kao član JAPAN, raznih kolaboracija i posebno solo radova. Činjenica da pripada malom, ali neprocenjivom klubu ljudi (Scott Walker, Mark Hollis) koji su slavu zamenili nimalo sigurnim putem sopstvene imaginacije - ne uvek podudarne već formiranom korpusu obožavalaca - je samo dodatak na važnosti.
Kupujući svoju slobodu od Virgina raznim kompilacijama (instrumentalna CAMPHOR, i tzv. regularna EVERYTHING AND NOTHING ) koje je obogaćivao sa trikom ili dva nagovestio je da prava uzbudjenja tek slede. Osnivajući sopstvenu etiketu SAMMADHI SOUND, u kojoj je istini za reč i alfa i omega, Sylvian je nakon mnogo godina dočekao trenutak i servirao nam podjednako uznemirujući i uzbudljiv BLEMISH. Minimalistički pristup od par akorda ili loopova kao vezivnu nit ima jedinstven Sylvianov vokal. Uz to je svima stavio do znanja da itekako prati savremena dešavanja, angažujuci austrijskog maestra Fennesza. Najavu da će Blemish doživeti svoje remix izdanje, nisam shvatao baš toliko ozbiljno sve dok Sammadhi nije na svojim web stranicama najavio izlazak novog albuma. Da, novog albuma, jer materijal na ovom albumu prevazilazi uobičajeno shvatanje remixa. Obogaćene, ali ne daleko pomerene od osnovnog minimalizma, pesme postaju živopisnije, prijemčivije i na momenat čak hvataju slušaoca u preispitivanju, nije li ovaj "remix" album čak i bolji od originala. Verovatno je sve to i David Sylvian anticipirao i nadenuo ovom separatu sasvim novi naziv. Teško je izdvojiti iz ove niske bisera koje su svojim rukama nizali Ryoji Ikeda, Burnt Friedman, Readymade FC, Sweet Billy Pilgrim, Yoshihiro Hanno, Tatsuhiko Asano, Jan Bang i Erik Honore ft. Petter Molvaer i Akira Rebelais bilo koji komad, ali po meni ključna kompozicija novog Sylvianovog opusa A FIRE IN THE FOREST u rekonstrukciji Readymade FC je promovisala sebe u jednu od Sylvianovih himni. Da sve bude na mestu, dodatni napor su učinili i Chris Bigg (saradjivao sa maltene kucžćnim 4AD dizajn timom 23 Envelope), stara Sylvianova i Japan saradnica Yuka Fujii, i Atsushi Fukui, napravivsi sjajan artwork-naravno pod budnim Sylvianovim okom. Ako su mi Four Tet (Rounds) i Bernd Fleischmann (Welcome Tourist) bili letnji, pa zimski pratilac zadnjih godina, Good Son vs.The Only Daughter je soundtrack za sve sezone. I nekako mi kroz glavu prolazi stara kineska poslovica, da ako dovoljno dugo čekas videćes telo neprijatelja kako pluta rekom. I odmah se asociram na čuveni NME interview sa Sylvianom, ima tome skoro dve decenije..(huh!!) gde je jedini cilj bio napraviti što ružniju sliku tadašnjeg pin-up idola i ismejati ga. Mnogo toga se promenilo od tada, NME je iako jedini nedeljnik postao merna jedinica mediokritetstva, a Sylvian jedna od najsvetlijih figura na današnjoj umetničkoj sceni.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
