Šta to nastaje u simbioznom delovanju dva svestrana, smela i muzički zrela umetnička uma: Warrena Fischera i Caseya Spoonera? Odgovor je Fischerspooner – fantastična, osvežavajuće – ohrabrujuća pojava na svetskoj alternativnoj sceni i njihov, drugi po redu, studijski album Odyssey - prava poslastica, servirana posebno za prave muzičke sladokusce.
Kada su, nekoliko godina ranije, prvi put istupili singlom Emerge i albumom #1 , kritičari su bili jednoglasno oduševljeni, a NME je ovo izdanje obeležio kao “najbolju stvar koja se desila muzici posle pronalaska električne energije”. Sa druge strane, ma koliko bio dobar u teoriji, #1 se pokazao kao zamarajuće jednoličan, na trenutke usiljen, 100% elektro album, ali sa vrlo obećavajućim momentima i nagoveštajima sjajnih idejnih rešenja i slobodnijih kombinacija muzičkih uticaja.
Tako i bi! Okrenuvši se svojim prvim uzorima (The Beatles, Pink Floyd i Fleetwood Mac?!), Warren je rešio da pruži više prostora živim instrumentima i izvrši još neke promene koje su rezultirale uspešnom kombinacijom autentičnog Fischerspooner zvuka i pop glazure. Naime, nakon odbacivanja ideje da je najbolje biti “sam svoj majstor”, okupili su oko sebe par muzi čkih istomišljenika, koji su u isto vreme bili i ekipa zvučnih imena koja je tačno znala šta joj je činiti. Osim producenta Tonya Hoffera (Beck, Air), zaduženje za final touch je dobio Mirwais, francuski muzičar (bendovi Taxi Girl, Juliette et les Indépendants, a kasnije dva solo albuma: prvi - Production sa singlom Disco Science ; i drugi - Mirwais ) i producenski tata-mata koji je svoj ukus i stil izgradio u lutanju između panka i disko zvuka, od Stoogesa do Kraftwerka. Pored toga, Caseyu je stigla pomoć u vidu umešnih tekstopisaca: hit mejkera Linde Perry, introvertne intelektualke Susan Sontag ( We Need A War ) i Davida Byrnea (Get Confused). Ravnomernim doziranjem i pravilnom primenom njihove pisane reči, Casey je smu ćkao pravi “high art & pop culture” mutogen na koji je jako ponosan.
Odyssey je svakako veliki korak napred za Fischerspooner, ali opet nije šetnja kroz muzičke žanrove već obavezna lektira za sve one koje zanima elektronska muzika. To je presek koji obuhvata period muzičkog stvaranja od veteranskih bendova kao što su Erasure i Pet Shop Boys, pa do najaktuelnijih kao Moby i Air ( Ritz 107 i All We Are ), Ladytron i Röyksopp ( Everything To Gain )- sa jedne; ali i očigledno otvaranje vrata pojedinim elementima manje srodnih pravaca - sa druge strane, z bog čega u jednom trenutku imate utisak da možete odati poštu Warrenu Fischeru na virtuoznom minimaliznu, a da već u narednom konstatujete punoću pa i baroknu prenakićenost zvuka. Opet, ovom kombinacijom se, ni u jednom trenutku ne gubi ideja utemeljena prethodnim albumom niti osećaj lakoće i spontanosti….uostalom, u tome i jeste stvar.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
