Sredinom maja 2001. članovi sastava Kanda Kodža i Nebojša su objavili da prestaju sa radom zbog odlaska gitariste Ivana Topisirovića u Ameriku. Lice i glas benda Oliver Nektarijević je takodje otišao u Ameriku. Nakon izlaska iz zlatnog kaveza tehnološkog fantazma kao uporišta mas-potrošačkog glamura Amerike, harizmatični muzičar se po proživljenom mirage iskustvu vratio u Srbiju.
Amerika je kao izgubljeni pojam o idealitetu poslužila kao i u Marlijevom slučaju za ispisivanje novog poglavlja. Usisavši najtmurnije trenutka moralne konfuzije i tesnaca Beograda, Oliver Nektarijević je naoštrio svoje pero i talas literarnog zanosa pretopio u novu zvučnu sliku bitno izmenjenog KKN - a.
Umesto B(abilon)92 comeback album 'Prekidi stvarnosti' objavio je PGP RTS, doskorašnja r'n'r grobnica. Ritam tehnifikovanog sveta diktira mašina što je Vorhol artikulisao izjavom: "Ja stvaram kao što stvara mašina". Prva subverzivna KKN sinkopa intonirana na novom albumu je jasno zvučno apostrofiranje recepture Džeksona Poloka: "Ja stvaram kao što stvara priroda". Samim tim zvuk je u odnosu na ranije znatno čvrsći i kompaktniji, sa agresivnijom rock ekspresijom zaodenutom u odeždu punk stava kao prava na slobodu izbora i otpor hegemonizaciji, za šta su svedočanstvo stihovi: "Sistem je ono najgore i protiv njega sam zauvek" ('Polako').
Širok emotivni zanos i mistična evokacija sofistikovanog religijskog raspoloženja, mestimično zalaze u lavirinte slobodnog tekstualnog automatizma ("Dan po dan ostaje mi san na licu'- 'Ton po ton' ) kao medijuma sledjenog sna oslobodjenog cenzure suvoparnog rezonovanja ( "I kada idemo, mi idemo u snu" - 'Kad ozivimo'). Tekstovi su, mahom, adresirani na transcedentnog Drugog, utemeljujući tako samu ljubav u logos u cilju holističke vizije čoveka kao bića koje mora da nadje svoju izgubljenu polovinu.
Lucidne gitarske partiture ala Tom Morello i Oneida (Kad oživimo, Ton po ton) su odličan stimulator za šamanski Oliverov vokalni obred, ali istovremeno neretko predugi i monotoni gitarski dijalozi amputiraju magiju uzbudjenja. Pesme otpevane na engleskom su jezgro vitalističke spiritualne energije, pogotovo kada su u flertu sa afričkim duhovima koji ponajvise natkriljuju odu bel canto baritonu autorovog omiljenog vokala H.R - s (Pol Hadson, Bad Brains) u temi Hallellujah (HR - S School / Tradd).
Strela dekomponovane Bad Brains virtuoznosti naznačena je i u plodotvornom rock sentišu 'Demons'. Bubanj uronjen u pesak mutiranih ritmova indijsko-azijske (ala ADF, African Head Charge... ) atmosfere je pismo slobode u Every Nation. Tamne pejzaže melanholije i letargije razvejava krik za svetlošću u svakoj pesmi (od prve Najsvetliji dan, preko singla Kad oživimo-Sunce prolazi kroz nas, Ton po ton i Kad je sunčan dan ja sam slobodan ... ). Ekstatična munjevitost, britkost i liričnost čine od Plaše dečake najkompletniju numeru na albumu.
Finalna Ahead There zatvara krug započet standardnom I become (sa albuma Become, B92, 2000.), u kojoj Oliver u solo ulozi briljira kao biće koje uz pomoć saputnika može da izbriše mrak prošlosti i donese svetlost, što je primetno i u uvodnoj numeri Najsvetliji dan. Kako medjutim tama proizilazi iz same svetlosti, album prate nedovoljno ubedljivi refreni, preduge pesme Polako, Danas nebo silazi u grad, koje uskraćuju slušaoca za osećaj punine, kako i nedostatak autoironijskog odmaka koji bi ublažio primarnu ozbiljnost kao u slučaju inteligentne disanovske igre sa razgradnjom pop kompozicije i jezika kao fantazma razaranja na albumu Lira Vege. Iako album sporadično zvuči kao da niko nije ništa pojo, "mada su uvek bili na nečemu", bolni jauk za svetlošću zabeležen izmedju predstave i stvarnosti, ruinirane gradske civilizacije i višeg kosmičkog urbanizma (Danas nebo silazi u grad), sna i svesti , čini da Prekidi stvarnosti budu i više nego dovoljni za novi KKN početak.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
