MADchester ponovo!!!! Nakon odličnih britpop projekata iz Mančestera (Blur, Oasis, Verve,...), napokon se pojavljuje bend koji oživljava duh Mančestera osamdesetih i to kombinuje sa modernim muzičkim tendencijama u gitarskoj muzici, eksperimentišući, pored Manc zvuka, sa pre svega indie elementima i elektronskim momentima koje prepoznajemo kod producenata poput DJ Shadow-a ili U.N.K.L.E.
Može se reći da su na Kasabian najviše uticali pre svega The Happy Mondays, ali i The Charlatans (nekako ide jedno sa drugim), zatim The Stone Rosses i Primal Scream i na kraju (a opet pre svega) The Rolling Stones. Club Foot je numera koja otvara album i donosi sam sve malopre navedeno. The Charlatans energija, Stone Rosses produkcija, Primal Scream i DJ Shadow electronski momenti i The Rolling Stones bas deonice. Privlači na prvu loptu. Processed Beats dodaje orginalni Kasabian momenat na Club Foot, te postaje numera po kojoj će ovaj bend verovatno ostati upamćen. U taj prilog govori činjenica da su mnogi producenti zainteresovali za remix ove pesme, a prvi je to uradio Afrikka Bambaataa. Reason Is Treason u kojoj nakon uvodne gitarske deonice očekujete Ian Browna da zapeva, a stvar vas odvede u u noviji MTV trend gitarkih bendova poput The Killers ili The Thrills, a sve to sa opet U.N.K.L.E. momentima prosto ostavlja zatečenog i najzagriženijeg cinika kad je u pitanju novija produkcija gitarske muzike. L.S.F. (Lost Soul Forever) i muzika koja u potpunosti prati naziv pesme pre svega zbog klavijatura koje tako bolno podsećaju na The Doors ili The Modern Lovers sa šetanjem stereo slike i trentuno popularnog »telefonskog« bubnja (početak pesme This Love od Maroon 5) daje još jedan razlog zašto će 2005. ostati bitna godina za muzičku scenu Mančestera. U pesmi Test Transmission ustvari slušamo kako bi The Stone Rosses zvučali da su se desili ovih dana umesto pre dvadeset godina. Prepoznatljive gitare unazad, melanholična atmosfera, elan – momenat; sve se tu. Isto tako se može reći i za numeru Cutt Off samo što je ovog put u pitanju zvuk Happy Mondays-a, a Butcher Blues je jednako The Charlatans. Instrumental Ovary Stripe i stvar U Boat zatvaraju album i nakon većina raspevanih numera ostavaljaju vas u atmosferi gde se oseća manična depresija i pomalo paranoje-Radiohead momenat, ali pre svega to je atmosfera sa albuma Never Never Land od U.N.K.L.E.
Nakon novog albuma New Order-a i Chemical Brothers-a, Kasabian će, iako sa puno poziva na te osamdesete i sa možda nedovoljno orginalnih momenata, nakon nekoliko godina obeležiti 2005. kao godinu povratka MADchester zvuka na svetsku muzičku scenu. Nemoguće je ponoviti osamdesete u Mančesteru, ali ako zatvorite oči, pustite Processed Beats, iako ne potiče iz tog perioda ovaj album vas vodi direktno u Hacijendu!
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
