U čast jednog od najoriginalnijih apstraktnih dela u celoj istoriji muzike ‘Die Kunst der Fuge’ od J. S. Bach-a, Laibach su izdali svoj najnoviji CD ‘Kunstderfuge’. Ceo material stvoren je u Lajpcigu 2006. godine ali je tek ove godine objavljen za diskografsku kuću Dallas Records.
Originalni način i stil obrade grupe Laibach vidi se i na ovom izdanju ispunjeno instrumentalnom muzikom koja pretstavlja Bahovu muziku na početku 21 veka. Originalno delo je napisano samo kao partitura bez oznake o instrumentima, tako da je elektronska vizija ‘Kunsderfuge’ dozvoljena.
Celokupno originalno delo sastoji se od jedne teme koja se razrađuje na najrazličitije način: sa augmentacijom, diminucijom, inverzijom i njihovim kombinacijama. Interesantan momenat je i sami kontrasubjekt sastavljena prema imenu Bacha, B-A-C-H. Lajbahova estetika na ovom albumu je ispunjena abstraktnom elektronskom i industrijal muzikom koja sadrži intenzivne jake basove, oštre visoke tonove a na određenim momentima melodične reinterpretacije barokne muzike. Kompozicije imaju posebne krajeve izvedena na veoma originalni i neočekivan način. Album sadrži 14 kompozicija, 14 različitih kreiranja jedne bazične teme koju čujemo celih 80-tak minuta koliko i traje album.
Prvi ‘Contrapunctus’ kreira glavnu temu u smirenijem tempu i sa postepenim dodavanjem melodijskih linija dolazi do ubrzavanja tempa s čime i završava bez ponovnog pojavljivanja glavne teme. Drugi ‘Contrapunctus’ je najduži i traje 20 minuta i predstavlja najapstraktniju kompoziciju u prvom delu albuma. Preko sporih pokreta basova postepeno možemo prepoznati meko melodijsko dodavanja glavne teme. Koncept trećeg i četvrtog ‘Contrapunctusa’ je dosta sličan. Glavna tema prelazi sa jednog u drugi glas koji je zvučno oformljen na različiti način.
U središnjem delu četvrog ‘Contrapunctusa’ imamo obogaćenu melodiju sa udarnim instrumentima oštriji i slobodniji ritam koji razvija linearno pokretanje melodije. U petom ‘Contrapunctusu’ preovladava življi ritam kod koga se parcijalno javlja melodijska razrada teme na različitim visinima. U sedmom ‘Contrapunctusu’ samo kraće se čuje ime Laibach koji se može čuti kao i Bach i to je zapravo asocijacija kontrasubjekta prema glavnoj temi fuge. Ovde se može i osetiti uticaj i respekt grupe Laibach prema sastavu Kraftwerk. Osmi i deveti ‘Contrapunctus’ obeležava kombinacija elektronske teme i zvuk pokreta određenih konkretnih zvukova kao žubor vode, što malo osvežava koncepciju i nadopunjuje se na sadržini drugog ‘Contrapunctusa’.
U završnom delu albuma u ‘Contrapunctus’ jedanaest i trinaest ponovo se kreira jasno pridržavanje teme fuge. Zadnji Contrapunctus pretstavlja melodično zaokruživanje barokne beskonečne melodije. Kompjutersko matematičk,a razrađenost barokne muzike i njena motoričnost na ovom albumu nudi nam mogućnost da čujemo veliki broj beskrajnih pokreta melodije kreirane u unikatnim elektronskim zvucima i bojama.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
