Istoimeni album QOTSA izdaju iste godine, a posle par personalnih promena u grupi Homme i Oliveri se ustoličuju kao dva stalna i najbitnija člana. Ostatak grupe će u budućnosti činiti plejada eminentnih alt-rock likova kao što su Dave Grohl koji je svirao bubnjeve na trećem abumu i išao na turneju, ali i fenomenalni bubnjar Matt Cameron (ex Saundgarden) i gitarista Troy Van Leeuwen (A Perfect Circle). Josh Homme na neki način vrši dekonstrukciju mita o rock grupi kao kreativnoj zajednici , menjajući stalno saradnike, a mislim da rezultat najbolje govori- tri odlična albuma koja su iza njih.

Na četvrtom po redu izdanju Homme ne menja formulu: ovog puta sa njim nije više ni Nick Olivieri, čije ekscentrične ispade nije više mogao da trpi, ali zato je tu opet Mark Lanegan, koji otvara album kao guru sa kratkom «This Lullaby». Nakon toga direktno u glavu sledi «Medication» i par saveta «doktora Homma». Dijagnoza «Everybody Knows That You're Insane» samo pojašnjava stvari. Oštri, sugestivni i efektni rifovi kombinovani sa prilično čistom ali i funkcionalnom produkcijom čine album «filmičnim» i kompaktnim. Gosti na ploči, naravno, prilično revnosno ispunjavaju svoje zadatke: tako u «Burn The Witch» Billy Gibbons iz ZZ Top svojom prepoznatljivom teksaškom gitarom daje finu aromu, dok u «šunjajućoj» «You're Got a Killer Scene» gostuju jedva prepoznatljiva Shirley Manson iz Garbage i Brody Dalle iz grupe The D istillers.

Pesma zvuči kao da je ju je Homme napisaao za Shirley, i u poslednjem trenutku se predomislio i otpevao je sam, a njoj prepustio povremeni prateći vokal. Ne treba zaboraviti ni odličan prvi singl «Little Sister», jednu od boljih rock pesama koja se pojavila ove godine, ali i u sličnom maniru odsviranu «In My Head». Inače često vam se može desiti da vam dve pesme sa albuma jako zaliče jedna na drugu, da intuitivno primetite nit koja koja se provlači kroz više pesama, ali to je samo pokazatelj vrlo jasne muzičke ideje i očigledne upornosti autora da je realizuje. Tekstovi su kao i na prošlim izdanjima po malo mračni, a muzički QOTSA dosta često liče na Soundgarden (iz različitih faza) ali i na već pominjane Screaming Trees , ovo ne umanuje vrednost albuma, naprotiv, zajedno sa činjenicom da očigledno nisu pravljeni kompromisi za muzičkom industrijom, čini ga jednim od retkih pravovernih alt- rock izdanja u poslednjih godinu dana.

Aleksandar Pavlić