Baš kada smo mislili da nas ništa novo neće iznenaditi na relaciji the Strokes – Franz Ferdinand (?), osvanuli su Razorlight. Pravi dokaz da isto može biti drugačije. Klasična rok forma, prepoznatljive frizure i London kao polazna tacka i inspiracija još uvek mogu da iznedre zdravo, pravo i talentovano čeljade.
Razorlight je bend koji je prošao standardni rok'n'roll proces nastajanja, kao po receptu:
Trinaestogodišnjeg dečaka sa nešto potencijala ostavite neko vreme u londonskim barovima. Kada se poveže sa lokalnim bendovima i tako stekne muzičko iskustvo, pretvorite ga u heroinskog ovisnika, kako bi već sa dvadeset bio preporođeni, lečeni narkoman.U tu smešu dodati jos jednog Engleza, dva Šveđanina i 300g priznatog producenta. Onda, oduzmite tog producenta i vratite ga U2u. Zatim im dajte novog producenta, ali čim snime album i zakažu turneju, oduzmite bubnjara. Po afirmaciji, zakazati nekoliko tajnih nastupa kako bi bendu dodali na značaju. Iskoristiti ideju da je pesma The Boy looked at Johhny grupe the Libertines pisana upravo o stvorenom nam frontmenu, i činjenicu da isti podseća na Bob Geldofa, legendarnu ličnost na području koje prvo želite da osvojite. Za nekoliko meseci vaš bend će postići veliki uspeh u svetu kojem su nekad vladali: sam Bob Geldof, Adam and the Ants i Velvet Underground, a danas: Strokesi, Vinesi i Killersi.
Up all night je potpuno bezbedan album- nema neočekivanih zvučnih preokreta, izaziva razdraganost, katkad blagu euforiju, idealan za đusku i dobar provod, nikako za šutku i tuču; lako se preslušava, a ostaje u uhu čak 2 do 3 nedelje po odvikavanju od istog.
Iako Johnny Borrell sebe naziva genijem, tekstopiscem boljim od Bob Dylana, ovde se zaista nemate za šta uhvatiti. Ako ne obraćate pažnju, primetićete 4 reči koje se provlače kroz svaku pesmu, a ako ste toliko poneseni muzikom da želite da znate svaki stih… onda ste se ispalili. Ako vam se učini da je nešto baš dobro zazvučalo, pripišite to isključivo kombinaciji muzike i Borrellovog glasa . Jasno je da iza svake pesme stoji zanimljiva priča, ali ona se ipak odvija samo u Borrellovoj glavi. Ipak, mnogi su imali prilike da zavire u pomenutu glavu, kada je pri promociji singla Vice, Borrell promovisao i svoj broj telefona na koji bi fanovi zvali i pričali sa pevačem o čemu god, ali prvenstveno o svojim porocima.
Album Up all night je objavljivan više puta do juna 2004., u različitim verzijama, u različitim zemljama, ali prvi zvanični singl jeste Golden touch, koji se ispostavio kao poprilična začkoljica. Iako je jedina tog tipa i ne odražava atmosferu albuma, pesma se apsolutno uklapa u odličan utisak koji celokupni album nosi. Opravdano zapaženi su melodično zarazni singlovi Stumble and fall i Vice. Izdvajaju se i: In the city (brit-boemija), Don't go back to Dalston (patetika na britanski način), Up all night (romantika na britanski način) i Hang by Hang by, ali najšarmantniji momenat jeste To the Sea. Interesantno je da svaka pesma ima jedinstveni početak, koji ne otkriva šta će se do kraja desiti, ujednačenu gradaciju do potpuno energične zavrsnice.- sistematski, kao: uvod-razrada-zakljucak.
Singl Somewhere else, koji izlazi 11. aprila, najavljuje nešto sasvim slično prvoj Razorlight epizodi, te ako ste poželeli da se obradujete uspehu benda koji je ovogodišnji nosilac titule: “najbolji novi bend” (po mišljenju velikog broja fanova, ali i po kriterijumima NME-a), učinite to sad jer možda više nećete imati prilike.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
