The Thrills su bitan rock bend. Evo za početak tri argumenta: 1. inspirisani su najboljim periodom rock muzike, a to su 60-te i 70-te i američkim “west coast zvukom” odnosno grupama kao što su The Beach Boys, The Band ili Gram Parsons; i ono što je mnogo bitnije tu svoju fascinaciju neartikulišu na štreberski način već iskreno, iz srca, sa puno talenta i u skladu sa vremenom; 2.Već posle dva albuma imaju barem pet gotovo savršenih rock pesama ; 3. ulepšali su “nekom” mnogo dana u dve tranzicione godine i bili prisutni tokom nekih bitnih događaja.
Bend je osnovalo pet momaka koji su zajedno odrasli u Dablinu, a to je, morate priznati, prilično daleko od Kalifornije. Imenu benda je inače kumovao i Michael Jackson, odnosno njegov album “Thriller”, a sam bend je čak u jednoj emisiji na engleskoj televiziji i odsvirao obradu pesme “ Billie Jean”. Posle višegodišnje fascinacije američkim rokom iz ranih 70-tih, i uopšte Kalifornijom, bend u jesen 2002. godine odlazi u San Diego , gde u naredna 4 meseca snima svoj fenomenalan debi album “So Much for the City”, za Virgin, pod producentskim nadzorom Tony Hoffer-a, koji je radio sa izvođačima kao što su Beck, Air i Smashing Pumpkins. Pesme: “Big Sur” , “ Horse Town ” i “ Santa Cruz ( Youre Not That Far)” , spadaju zasigurno u onih pet sav šenih rock komada. Jedan od najzanimljivijih rock vokala današnjice, Conor Deasy , uz prelepe nostalgične melodije, povremene uplive gudačkih istrumenata, funky klavijature i raskošnu produkciju, čini da ovo izdanje spada u red najboljih iz 2003. godine.
Posle ovog izdanja bend naravno postaje poznat, dolazi i do mtv-a, ide na veliku turneju, i kao rezultat iste, nam stiže drugi album «Lets Bottle Bohemia», takođe za Virgin. Gotovo da je sve je opet tu: nežni i melanholični vokal, lepe harmonije, odlična, možda malo tvrđa, produkcija (ovog puta D. Sardy koji je radio sa Bush, Marylin Manson, System of a Down), raskošni gudački uplivi, funkcionalne klavijature. Jedino je uzbuđenja manje, jednostavno kao da nisu uspeli da nam prenesu ponovo svoju strastvenu vezu sa Amerikom, oseti se da nešto nedostaje: sve je u savršenom redu, samo pomalo sterilno i zategnuto u odnosu na prvi album.
Da se razumemo, ovo je jedan prilično dobar album sa par odličnih pesama kao što su: «Tell Me Something I Dont Know» , «Whatever Happened To Corey Haim?», «You Can't Fool Old Friend With Limousines», i još puno lepih momenata. Lično sam se nadao da će napraviti pomak u zvuku: mozda malo više ritam mašina, sintetičkih elemenata, bilo je nagoveštaja na prvom albumu, recimo u pesmi «Your Love Is Like Las Wegas» , ali je sve ostalo u istim proporcijama i na drugom albumu. Sve u svemu prošao je i taj «drugi album» realno je nadati se da će nam The Thrills prirediti još mnogo uzbudljivih i lepih momenata u budućnosti, jedno je sigurno: u moru prosečnih, dosadnih, kloniranih bendova koje možete videti na relevantnim muzičkim televizijama, ova grupa predstavlja svetli izuzetak.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
