Povratak Indijane Džonsa na velike ekrane! 19 godina nakon pronalaska i gubitka Svetog grala, Savet za inostrane poslove, organizacija koja čuva Kovčeg od “otimača”, poziva Indijanu. Savetu i njenoj suparničkoj organizaciji Trilateralnoj komisiji nestaje važan deo Kovčega.
Ako bude pronađen, biće vraćen gde i pripada. Ovaj zadatak neće biti lak za Indijanu jer će "Svevideći dragi kamen oka od 12 kamena" po imenu Efod, koji pomaže da se nađe deo koji nedostaje, otkriti proročanstvo o dolasku Melkizedeka iz knjige Postanja.
Arheolog koji puca bičem, tuče se, mrzi zmije, obilazi svet sa šeširom na glavi ponovo je na velikom ekranu u filmu Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje u skoro celom svetu od 22. maja, a kod nas od 28. maja 2008.g.
Najnovije avanture počinju u pustinji Jugozapad 1957. – u jeku Hladnog rata. Indi i njegov prijatelj Mek (Rej Vinston) jedva uspevaju da pobegnu od zlih sovjetskih agenata na udaljenom aerodromu.
Sada se pofesor Džons vraća kući na koledž Maršal – da bi shvatio da su stvari krenule od zla na gore. Njegov bliski prijatelj i dekan koledža (Džim Brodbent) objašnjava da je zbog skorašnjih aktivnosti Indi postao sumnjiv, te da vlada vrši pritisak na koledž da ga otpusti. Krenuvši iz grada, Indiana upoznaje mladog buntovnika Mata (Šaja Labuf), koji takođe u sebi nosi prokletstvo i predispozicije za arheologa avanturistu: ako pomogne Matu u misiji koja traži veliki lični ulog, Indi bi mogao da dođe do jednog od najspektakularnijih arheoloških pronalazaka u istoriji – do kristalne lobanje Akatora, legendarnog predmeta kojim su ljudi bili opčinjeni, verovali u njegove natprirodne moći, ali i gajili strah.
Kad Indi i Mat krenu prema najudaljenijem kutku Perua – zemlji drevnih grobnica, zaboravljenih istraživača i tajanstvenom gradu od zlata – ubrzo shvate da u svojoj potrazi i nisu sami. Sovjetski agenti su im za petama u potrazi za kristalnom lobanjom. Glavna među njima je ledena, neopisivo lepa Irina Spalko (Kejt Blančit), čija se elitna vojna jedinica zavlači u svaki kutak tragajući za jezivom kristalnom lobanjom, koja bi, kako veruju, trebalo da pomogne Sovjetima da zavladaju svetom... ukoliko razreše njene tajne.
Indi i Mat pronalaze način da izbegnu okrutne Sovjete, prate jedva vidljive tragove ove misterije, uhvate se u koštac sa neprijateljima i sumnjivim motivima prijatelja, i konačno spreče da kristalna lobanja padne u najgore moguće ruke.
POVRATAKVELIKE AVANTURE
Spilgerg, Lukas i Ford se ponovo ujedinjujuzbog avanturističkog filma čuvenog imena INDIJANA DŽONS
Kao i prethodni naslovi, Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje drugačiji je od svega ostalog što je niklo iz vizije Stivena Spilberga, beskonačne mašte Džordža Lukasa i otelovljenja Harisona Forda u liku vanvremenskog avanturističkog junaka.
Od trenutka kad se prvi put pojavio pre 27 godina, Indijana Džons je postao jedan od najomiljenijih junaka velikog ekrana, i skoro od dana kada je 1989. ušao u distribuciju film Indijana Džons i poslednji Krstaški rat, publika je širom sveta izrazila svoju želju za još jednim filmom o Indijani Džonsu.
„Mi jesmo stvorili Indijanu Džonsa, ali on pripada svetu,“ kaže režiser Stiven Spilberg. „I sad smo zatočenici. Nama je posao ne samo da zadovoljimo ne samo ono što Indijana Džons znači publici koja je odrasla s njim, već i da ga predstavimo onima koji to nisu. Novi film je za obožavaoce.“
Izvršni producent i jedan od pisaca priče, Džodž Lukas, kaže da je njegov cilj bio da stvori iskustvo koje će preneti publiku u potpuno novu avanturu smeštenu u poznati svet – u svet koji su generacije obožavalaca poznavale i volele. „Stil je isti, humor je isti. Osećate da je sve isto. Ali mogli smo da gradimo i nešto novo.“, kaže Lukas.
Malo je glumaca koji su toliko poistovećeni sa nekim likom kao što je Harison Ford sa Indijanom Džonsom – pa se on ovoj ulozi vratio uz puno stila i šepurenja koji su mu pomogli da arehologa-avanturistu pretvori u filmsku ikonu. „Pošto sam bio u javnosti i radio raznovrsne filmove, bio sam srećan što mogu uradim još jedan film sa Indijanom Džonsom, jer su ludački zabavni da se snimaju,“ kaže Ford.
„U koži Indijane Džonsa Harison se oseća kao kod kuće.“, kaže Spilberg.
Godinama nakon Poslednjeg krstaškog rata, Spilberg je verovao da je vreme Indijane Džonsa prošlo. „Snimio sam kako Indijana Džons jaše konja u zalazak sunca jer sam mislio da tako spuštam zavesu na ovu priču,“ primećuje on. „I na neki sladak, nostalgičan način, tada mi je to bilo u redu. Ali nekima nije bilo u redu – a ovaj film je stvarno započeo sa obožavateljima.“
Bilo je potrebno energije, entuzijazma i upornosti Harisona Forda da inspiriše čitav tim da se ponovo ujedini oko nove avanture. „Harison Ford me je pozvao i rekao, 'Zašto ne snimimo još jedan film? Postoje obožavaoci koji ga žele,'“seća se Spilberg. „Bio je uporan. Zvao je Džordža, i Džordž je počeo o tome da razmišlja, onda je Džordž pozvao mene i rekao, 'Pa, Stive, šta ćemo da radimo? Bilo bi zabavno da snimimo još jedan film.'“
„Moram Harisonu da odam priznanje što se sve zakotrljalo, a onda i Džordžu što me je naterao da razmislim bar o još jednoj priči,“ kaže Spilberg.
Trebalo je bar 19 godina da pronađemo pravi scenario – a jedan od prvih tački dogovora ove trojice bio je da je moralo da prođe 19 godina i za Indijanu Džonsa. „On je svakako stariji, ako baš i nije mudriji,“ šali se Ford.
DRUGO VREME, DRUGA POTRAGA
Indijana Džons ulazi učudesni svet pedesetih
Kada samo poslednji put videli Indijanu Džonsa na velikom platnu, bila je to 1938. godina i svet je očekivao početak rata dok je dr Džons jurcao zlikovce da bi pronašao Sveti gral.
Devetnaest godina kasnije, ponovo uzima bič u ruke, mnogo stvari se promenilo... ali su neke ostale iste.
Priča o Indijani Džonsu i kraljevstvu kristalne lobanje kako su je napisali Džordž Lukas, Džef Natanson i scenarista Dejvid Kep kreće napred kroz vreme, i njihove odluke vode do neočekivanih – kreativno blagodetnih – mogućnosti u četvrtoj avanturi o Indijani Džonsu.
Nastanak Otimača izgubljenog kovčega je nerazdvojivo povezan sa Spilbergovom i Lukasovom ljubavlju prema serijalu iz tridesetih godina. Ovaj avanturistički klasik je bio izuzetno uticajan na akciju, avanturu i neizvesnost prva tri filma o Indijani Džonsu. Ali 19 godina pošto je serijal završen, došlo je novo doba zabave.
„Bilo mi je važno da likovi uđu u atomsko doba,“ kaže Spilberg. „Naš film se dešava 1957, koja je poptuno preplavljena Hladnim ratom, Makartizmom, brzim automobilima, devojkama koje su nosile džemperiće, konjske repove i cipele 'sedl'. Za mene su pedesete bile obeležene muzikom, samim početkom rokenrola. Bio je tu i Tehnikolor. Pedesete znače vedra lica mladih koje je voleo da slika Norman Rokvel.“
HEROJI I ZLIKOVCI
Poznata lica i talentovane novajlijepoptisuju za učešće u najvećoj avanturi u životu
Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje ne bi opstalo da nije glavnog junaka ikone. Ali dok Indi možda sebe zamišlja kao osamljenog naučnika i usamljenog vuka, izgleda da mu njegova putovanja uvek priključe još ponekog iz eklektičnog asortimana prijatelja, neprijatelja i sva moguća savezništva između njih.
„Postoji i izvesna količina melodrame koja se uvek dešava u pripovedanju,“ priča izvršna producentkinja Ketlin Kenedi. „Postoji zlikovac – a ovaj ima sjajnog zlikovca. Uvek se zbijaju šalje sa Indijem ko god da mu je protivnik, a imamo i sjajnog saputnika. Indi uvek ima nekog ko mu se dopada, ima prijatelje, ljude koji ga izdaju, i ljude koji nisu ono za šta se izdaju, i to ga čini zabavnim.“
„Harison je ljudina,“ kaže Šaja Labuf, koji igra Indijevog saputnika u potrazi za legendarnom kristalnom lobanjom. „I kad ga stavite u neku situaciju gde je ranjiv, urnebesno je smešno. Sve Indijeve tačke na kojima je ranjiv – a ima ih dosta – veoma su smešne.“
Već više od tri decenije Ford je jedan od najčuvenijih glumaca. Najveći proboj doživeo je (nakon sporedne uloge potrčka 1966. u filmu Dead Heat on a Merry-Go-Round) u filmu Džordža Lukasa Američki grafiti iz 1973. Lukas ga je potom uzeo da igra Hana Sola u Ratovima zvezda, mada je glumac prvobitno hteo samo da pomogne da se čita tekst na audiciji za ostale glumce.
Ford nije bio prvobitni izbor za Indijanu Džonsa – ali danas, bilo bi skoro nemoguće zamisliti nekoga drugog u toj ulozi. To je dvostruko tačno, kaže Lukas, pošto je Indi ostario kao lik. „U ovom filmu, Harison treba da oliči veliku evoluciju lika, dok prelazi iz tridesetih u pedesete,“ kaže on. „Pomeranje zapleta unapred bila je velika avantura na više načina, jer mi lomimo kalup da bismo film učinili doslednim. Razlog zbog koje je to i ovog puta uspelo jeste Harison Ford.
Njegov povratak ulozi doneo je osećaj uzbuđenja i nostalgije svakome na setu – naročito Spilbergu. „Bilo je neverovatno da vidite Harisona kako dolazi na set, uzima bič, pukne njime i obavije ga oko jednog od loših momaka,“ kaže on.
Labufov lik, Mat, nerazdvojni je deo novih Indijevih dogodovština. Izvođenje ovog junaka na veliki ekran bila je prava avantura i za glumca samog. Zvezda u usponu, koja je zasijala u filmovima Transformersi, Nemir i Pod budnim okom bacio se u akciju od trenutka kad je čuo da je dobio ulogu. Mat, usamljeni pobunjenik iz pedesetih, dokazao je da zanimljiva teža dr Džonsu, priča Labuf. „Na neki način, u ovoj potrazi je zaista reč stvaranju porodice. Prvo sa Indijanom, onda sa ostalima koje sreću, njihova jedinica postaje jača uz sve ludosti koje im se dešavaju – znate, svaki udarac ih zbližava!“ Kroz sva dešavanja – zmije, mačeve, noževe i motocikle – Labuf smatra da je najuzbudljiviji trenutak bio kada je prvi put ugledao Harisona Forda kao Indijanu Džonsa.
Ali, Indijana Džons nije jedini povratnik u filmu Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje. Na Indijevo iznenađenje, on sreće i najveću ljubav u svom životu, ženu koju nikada nije mogao da zaboravi: Merion Rejvenvud, koju ponovo igra Karen Alen. Merionin povratak je bio poptuno smislen za priču, kaže scenarista Dejvid Kep. „Stvar je u tome što Merion i Indi potpuno pripadaju jedno uz drugo.“
Merion nije jedini jaki ženski lik koji on ovog puta susreće – u stvari, okrutni zlikovac je sovjetski agent Irina Spalko. Dobitnica Oskara i nagrade BAFTA, glumica Kejt Blančit igra Spalkovu, predvodnika sovjetske armije u potrazi za kristalnom lobanjom. Ovo je prvi put da ona igra negativca i kaže da joj je bilo neizmerno zabavno.
„Spalkova skoro da ima osobine neprobojnog čelika – znate, ni dlačica štrči, bez obzira šta radi, nikad ničeg nema na čizmama bez obzira kroz kakvo blato prolazi,“ kaže Blančit. „Odlikuje je neverovatna preciznost. Ona je probojna i, stoga, potencijalno smrtonosna.“ Izvršni producent Džordž Lukas misli da će publika imati fantastičan osećaj dok gleda Kejt Blančit. „Zvezdama se ne dešava često da dobiju priliku da igraju negativce,“ kaže on. Međutim, Blančitova je oduševljena što je mogla da igra u filmu o Indijani Džonsu. „U osnovnoj školi smo svi želeli da poljubimo Harisona Forda, a ja sam, u stvari, želela da budem Harison Ford. Htela sam da budem Indijana Džons! Kada su Harison i Karen Alen bili zajedno na ekranu sve je varničilo. Tema i Jahača me i dalje naježi.“
PRIJATELJI I SAPUTNICI
Talentovani glumci oživljavajustara poznanstva i nova prijateljstva
Iza svake velike avanture stoje jednako veliki prijatelji, a u Indijani Džonsu i kraljevstvu kristalne lobanje, njih su tumačili neki od svetski najpriznatijih glumaca, koji u priču donose neke od nezaboravnih likova.
U filmu igraju Džon Hart, koji tumači ulogu starog Indijevog kolege za koga se na početku filma smatra da je nestao. Hartov lik je proveo najveći deo života u potrazi za kristalnom lobanjom Akator, što ga je skoro dovelo do ludila. Hart objašnjava: „On je čovek koji je 20 godina ostavljen na ostrvu i tek onda se vratili po njega. Ali, kako se ispostavlja, moj lik nije čovek koji je samo prepušten sam sebi – on je čovek koji postao opsednut, što se manifestuje kao ludilo. Naravno, i Rusi su postali zainteresovani za lobanju iz potpuno drugačijih razloga, i upravo tu počinje priča.“
Glumački veteran Rej Vinston, takođe je novajlija među glumcima Indijane Džonsa. Indi smatra Meka prijateljem, ali scenarista Kep kaže da je Vinstonov lik nije baš tako jednostavan. „Ono što je zabavno kod Meka jeste da nikada niste sigurni da li možete da mu verujete. On savija istinu onako kako mu odgovara. Ali, on je izuzetno šarmantan, i stvarno je dobar u tome, i kao Indi, on nam se sviđa, i uprkos našem instinktu, mi mu verujemo.“
Omiljeni lik iz Otimača izgubljenog kovčega i Indijana Džons i poslednji krstaški rat bio je Markus Brodi, kustos muzeja i dugogodišnji prijatelj Indija i njegovog oca. Pošto je Denholm Eliot, koji je igrao Brodija, umro 1992, ovom karakteru se odaje pravo priznanje kroz novog savetnika na koledžu Maršal. Dekan Čarls Stenford, koga igra dobitnik Oskara Džim Brodbend, takođe je „Indijanin bliski prijatelj i kolega, znaju se niz godina još sa univerziteta,“ kaže Brodbent. „Dekan Stenford je Indijev neposredni nadređeni, ali imaju dobar, humorističan i blizak odnos. Harison je divan glumac za saradnju, tako da to sve olakšava.“
U društvu agenta Spalka nalazi se još jedan novi lik, pukovnik Dovčenko. Igra ga Igor Điđikin, nekada umetnik na trapezu u Cirqu du Soleil. Njegov brat po oružju je Dimitrije Djatčenko kojeg igra Endru Divov iz serije Lost.
NOVI MEKSIKO... NJU HEVEN... NOVI INDI
Konačno, kamera kreće na prvuavanturu Indijane Džonsa za novu generaciju
To se dogodilo na ranču Duh (Ghost Ranch), severno od Santa Fea u Novom Meksiku.
Indijana Džons se vratio.
U najboljoj tradiciji svojih filmova, režiser Stiven Spilberg je otovrio bocu šampanjca i nazdravio dok su kamere snimale prve scene Indijane Džonsa i kraljevstva kristalne lobanje. „Kao da smo se vratili na svršetak poslednjeg,“ kaže producent Frenk Maršal. „Bilo je potpuno isto. Odnos, stvaralačka atmosfera na setu, poštovanje – svi ti elementi su ponovo bili tu.“
Prvi deo snimanja odvijao se u pustinjskim predelima Novog Meksika. Sa ranča Duh, ekipa je otputovala 300 milja na jugozapad u Deming. Tamo su ih dočekali vojni hangari iz Drugog svetskog rata koji su ostali nepromenjeni do današnjih dana, i uz malo nameštanja i nešto vojnih džipova i sovjetskih vojnika, sve se pretvorilo u pozadinu za početnu sekvencu filma.
Iz Novog Meksika tim ide na istok do kuće profesora Džonsa i koledža Maršal.
Jedna od najkritičniji sekvenci u priči dešava se u neprohodnoj džungli peruanskih kišnih šuma.
U malom gradu na prilazu džungli, Indi i Mat nalaze važne tragove koji ih dublje uvlače u tajanstva kristalne lobanje. I dok su se eksterijeri grada snimali na Univerzalovim lokacijama koje je scenograf Gaj hendriks Dajas pretvorio u prašnjave peruanske ulice, bilo je mnogo teže naći pravu džunglu. Ekipa je svoju džunglu našla na jugoistočnom delu Velikog ostrva na Havajima. Na privatnom posedu, pod gustim rastinjem prastare džungle, stvaraoci su proveli nekoliko nedelja snimajući neke od najizazovnijih sekvenci filma, ukljućujući i mačevanje na kolima u pokretu.
Sa Havaja, ekipa se seli nazad u Južnu Kaliforniju i nastavlja snimanje, koristeći skoro svaki slobodni pedalj studija za niz raznovrsnih scena koje je vešto osmislio Dajas sa svojim timom.
LOBANJE, BIČEVI I KOŽNE JAKNE Precizno osmišljeni rekvizita i kostimioživljavaju Indijanu Džonsa
Pedesete. Indijana Džons.
Nema poznatije ikonografije od ove, a ispostavilo da je izazov za okupljeni tim da kreira rekvizite i kostime za Indijanu Džonsa i kraljevstvo kristalne lobanje. Od biča i šešira Indijane Džonsa do Matove bajkerske jakne, imali su složeni zadatak da stvore novi, a ipak poznati svet.
Kostimograf Meri Zofres je pregledala stare magazine Life, školske godišnjake, retke ruske vojne priručnike, fotografije majanskih ruševina i istorijske knjige kako bi dobila inspiraciju za osmišljavanje Kraljevstva kristalne lobanje. „Nabavila sam sve godišnjake koji su mi pali šaka sa Nortista, a naročito sa Jejla,“ kaže ona. Morala je, takođe, da razvije i specifičan izgled fatalne žene Irine Spalko, a da bi to učinila inspiraciju je našla u sireni sa velikog ekrana iz tridesetih godina, Marleni Ditrih. Njen tim je pronašao skladište sa originalnim ruskim vojnim uniformama kako bi valjano obukla Irininu zloglasnu družinu. „Zamalo da dobijem srčani udar kad smo ih pronašli, ali su bile samo veličine 40 i 42, pa smo mi pronašli materijal, obojili ga da odgovara pravom i sašili preostale veličine za ostale ruske vojnike,“ kaže ona.
Za povratak Merion Rejvenvud, Zofres je bila inspirisana prethodnim periodom, uključujući i izgled iz avantura tridesetih godina poput Amelije Erhart.
Zofresova je Šaji Labufu pomogla da kroz 'uniformu' pobunjenika, kožnu jaknu i motociklističke čizme, izrazi lik mladog Mata. „Mat je bio inspirisan Marlonom Brandom iz filma Divljak,“ kaže ona.
Kako je ispalo, Indijana Džons nije jedina osoba koja se nije mnogo promenila u međuvremenu. „Osamnaest godina nisam nosio kostim Indijane Džonsa,“ kaže Ford. „Berni mi je poslao da kod kuće isprobam kostim, da vidim da li treba da se menja veličina. Obukao sam ga i legao mi je kao rukavica. Osećao sam se udobrno i spreman za pokret!“
I dok se čini da Indi na filmu nosi samo jedan kostim, u stvarnosti, moralo je da se sašije 60 pari pantalona i 72 košulje. Takođe je odlučeno da Indijeva jakna bude malo veća, da bi se ubacilo punjenje koje je Fordu potrebno za kaskaderske scene.
Bilo je mnogo teže napraviti šešir. Polak je morao da prođe kroz brojna dizajnerska rešenja, razne materijale i mnoštvo šeširdžija.
Posao nagrađivanog rekvizitera Daga Harlokera bio je da pronađe, kupi ili napravi sve od biča preko mumija, motocikala do lama. Za film Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje, Harloker i njegov tim su sakupili pravo blago stvarčica među kojima su i motocikl Bober za Mata, kalašnjikov i pištolji takarov za Ruse, zbirka lakih mačeva, pun ambar životinja i još jedan nezaobilazni rekvizit.
„Slabost Indijane Džonsa je apsolutno patološki strah od zmija,“ kaže Harison Ford. „Zato smo i morali da imamo zmije.“ Srećom, u Kraljevstvu kristalne lobanje samo je jedna zmija. Ali je jedinstvena: ogromni maslinasti piton. Spilberg govori uz smeh. „Bio je to poveliki piton. Publika nam ne bi oprostila da nismo imali bar jednu zmiju u filmu.“ Kao dodatak pravoj zmiji (dve su korišćenje za snimanje), Stan Vinston je radio sa Harlokerom da naprave savršene replike od gume.
Uz pomoć arhiva Lukasfilma, Harloker je mogao da sakupi primerke originalne rekvizite i da radi na njima. Indijanine lične stvari, uključujući i bič, ranac, opasač, držač za bič, dnevnike, očev džepni sat i naočare – i dok su se naočare menjale za film, Indijev ranac je ostao isti i u ovoj poslednjoj avanturi.
ISTORIJA IZA MISTERIJE Osamdeset godina istraživanja i studijaotkriva tajne kristalne lobanje... Možda
Godine 1924, čuveni britanski bankar koji je postao avanturista, F.A. Mičel-Hedžis predvodi ekspediciju duboko u džunglu centralne amerike sve do Britanskog Hondurasa (danas Beliz). Misija mu je bila da pronađe dokaze o izgubljenom kontinentu Atlantidi. Ali Mičel-Hedžisova usvojena ćerka Ana dolazi do otkrića po kome je ovaj pohod postao poznat. Na An in 17. rođendan, dok su Mičel-Hedžis i njegova ekipa iskopavali drevne ruševine majanskog hrama u Lubantunu, Ana je primetila da neki predmet sjaji u zemlji ispod srušenog oltara: predivna isklesana ljudska lobanja vešto obrađena iz jednog komada providnog kvarcnog kristala.
Kada je prvi put dotakla predmet, Ana je rekla da je osetila nešto čudno. I svaki put kad bi stavila lobanju noću pored kreveta, govorila je kako je sanjala o majanskim Indijancima koji su živeli hiljadama godina pre, o njihovom svakodnevnom životu i ritualima prinošenja žrtava. Po priči nekolicine preostalih Indijanaca u toj oblasti, govorila je, lobanju je koristio visoki sveštenik kako bi udovoljio smrti. Njen otac je pretpostavio da je lobanja stara oko 3600 godina i nazvao je Lobanja strašnog suda, zbog njenih naprirodnih moći i nesreće koju je donosila onima koji su je držali.
Novosti o izvanrednom otkriću izazivaju senzaciju u svetu umetnosti i antikviteta. Ubrzo su se pojavile još neke kristalne lobanje, koje su našle put do muzeja širom sveta, dok su druge završile u privatnim zbirkama. Spekulacije o poreklu ovih pronalazaka idu veoma daleko. Neki smatraju da je lobanja relikvija iz Atlantide i da su je izradili vanzemaljci. Vernici ostaju pri mišljenju da su to matrice koje zrače energiju i imaju moć da bace čini, prizivaju duhove, leče i predskazuju budućnost.
Broj 13 se pojavljuje u mnogim hipotezama. Jedna takva teorija tvrdi da je lobanju ostavilo društvo koje je živelo u samom središtu Zemlje, i da je 13 'glavnih lobanja' čuvalo istoriju ovih ljudi. Drugi teoretišu da svaka od 13 glavnih lobanja poseduje specifične moći, i da okupljanje svih 13 može da učini da ove moći budu dostupne svakome.
Duge lobanje koje su postale poznate nakon Mičel-Hedžisove mnogo su stilizovanije strukture. Tu je i par lobanja – poznatih kao Britanska kristalna lobanja i Pariska kristalna lobanja – koje su izložene u Muzeju čovečanstva u Londonu i Muzeju čoveka u Parizu. Drugi par čuvenih lobanja – majanska kristalna lobanja i lobanja od ametista – u Sjedinjene Države donose majanski sveštenici. Dve veoma poznate lobanje u privatnim kolekcijama nazvane su 'Maks' i 'E.T.'
Međutim, do današnjih dana Mičel-Hedžisova lobanja – teška oko 10kg, visoka oko 13cm, duga 18cm i 13cm široka – ostaje najpoznatija od svih. godine 1970, Mičel-Hedžisova porodica je pozajmila lobanju na testiranje laboratoriji kompanije Hjulit Pakard – vodećoj u oblasti istraživanja kristala sa sedištem u Santa Klari u Kaliforniji. Testiranje je dovelo do nekih iznenađujućih otkrića. Istraživači su saznali da je lobanja modelovana suprotno prirodnoj osi kristala. Moderni skulptori kristala uvek uzimaju u obzir osu, ili orjentaciju molekularne simetrije kristala, jer klesanje 'protiv zrna' dovodi do razbijanja kristala – čak i uz korišćenje lasera i drugih visoko razvijenih tehnoloških metoda.
Zanimljivo je i to što HP nije mogao ni pod mikroskopom da pronađe ogrebotine koje su tipične za kleanje metalnim instrumentima. Ovo je Dorlanda dovelo do hipoteze da je lobanja obrađivana dijamantima, a da su detalji obrađivani rastvorom silikona i vode – za šta bi čoveku bilo potrebno 300 godina kako bi završio čitav posao. Dorland je takođe tvrdio da lobanja potiče iz Atlantide i da su je po svetu nosili Templari tokom krstaških pohoda. Međutim, nema dokaza koji potkrepljuju njegove tvrdnje, pa neki autoriteti tvrde da je Mičel-Hedžis lobanju kupio na aukciji u Sodebiju u Londonu 1943. – što je potkrepljeno dokumentima u Britanskom muzeju. To objašnjava razlog zbog kog Mičel-Hedžis pre 1943. nije govorio o lobanji, iako je tvrdio da ju je Ana pronašla 20 godina ranije. Tvrdio je da je on, u stvari, otkupio lobanju pošto je ostavio prijatelju na čuvanje, koji je dao kod Sodebija na prodaju.
Postoje izvesne sumnje da su testovi u Hjulit Pakardu uopšte obavljeni, pošto u kompaniji nema dokaza da su izvedeni. Sem toga, kasniji testovi su odredili da je lobanja isklesana u 19. veku korišćenjem juvelirskih alata, što je pretkolumbijsko poreklo još više dovelo u pitanje.
Ali Ana Mičel-Hedžis, koja je posedovala lobanju do svoje smrti 2007 u 100. godini, stajala je čvrsto uz priču svog oca i odano podržavala one koji su bili ubeđeni da kristalna lobanja poseduje važne mistične moći.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
