U akcionom trileru Trenutak prednosti, osmoro ljudi, na potpuno različite načine, pokušava da razotkrije pokušaj atentata na predsednika Sjedinjenih Država. Tomas Barns (Denis Kvejd) i Kent Tejlor (Metju Foks) igraju tajne agente čiji je zadatak da čuvaju predsednika Eštona (Vilijam Hart) na značajnom samitu o globalnom ratu protiv terorizma.
Nakon svog dolaska u Španiju, predsednik Ešton biva pogođen i nastaje haos u kome će potpuno različiti ljudi krenuti u potragu za atentatorom. Među njima je i Hauard Luis (Forest Vitaker), američki turista, koji misli da je snimio atentat i atentatora svojom kamerom. Tu je takođe i američki televizijski producent Reks Bruks (Sigorni Viver), koja prenosi ovaj istorijski događaj gledaocima širom planete. Dok oni, kao i ostali, razotkrivaju ovaj atentat, svako na svoj način, delići slagalice će početi da se uklapaju – i postaće jasno da šokantni motivi leže tik ispod površine.
Glavne uloge u filmu Trenutak prednosti tumače Denis Kvejd, Metju Foks, Forest Vitaker, Edgar Ramirez, Ajelet Zurer, Sigorni Viver i Vilijam Hart. Film je režirao Pit Trevis.
O FILMUPredsednik Sjedinjenih Država je u Španiji radi važnog obraćanja na temu terorizma. Ali, pre nego što će započeti govor, predsednik Ešton biva pogođen i pada na zemlju.
Ovo je zaplet filma Trenutak prednosti, akcionog trilera, koji je za reditelja Pita Trevisa bio šansa da se pozabavi idejom “istine” – i činjenicom da ona leži u oku posmatrača. Kako radnja teče, film analizira period neposredno pre i posle atentata sa različitih stanovišta osam ključnih učesnika – počev od samog predsednika do tajnih agenata čiji je zadatak bio da čuvaju predsednika, pa do turiste koji se tu zatekao sasvim slučajno. “Ako biste pratili samo jednu od ovih priča, ne biste saznali šta se zaista dogodilo,” kaže Trevis. “Sa svakom pričom saznajete nešto novo. Tek kada dođete do kraja shvatite šta se zaista dogodilo.”
Trevis ističe da pored petoro poznatih američkih zvezda i četiri priznata međunarodna glumca ovaj film ima još jednu zvezdu: samu priču. “Imate osmoro različitih ljudi, osam pogleda na svet, osam delića slagalice. To je nešto što bi svaki reditelj poželeo; ne možete rešiti misteriju ukoliko ne obratite pažnju na svačije stanovište. Ovakvu priču možete ispričati jedino kroz film.”
“Postoji način na koji vidimo sebe, i postoji način na koji nas drugi vide,” objašnjava Denis Kvejd. “Ja svoj lik tumačim na jedan način kada se priča odvija s moje tačke gledišta, ali kada se film prebaci na gledište nekog drugog lika, ja svoj lik tumačim onako kako ga ta osoba vidi.”
Scenarista Beri Levi dodaje da ova brojne tačke gledišta vode ka haosu – i da jedino kroz međusobno razumevanje istina može izaći na videlo. “Svima je jasno jedino ono što su oni videli svojim očima, ono što oni mogu da shvate, što je naravno dosta ograničavajuće,” kaže on. “Tek kada gledaoci vide sve, svih osam priča, svih osam delića slagalice, razumeće šta se zaista desilo. Na samom kraju, shvatite da je film jedna priča, putovanje samog junaka – ali ispričana sa osam različitih tački gledišta.”
Trevis i Levi su bili svesni činjenice da snimanje ovakvog filma zahteva gledanje istih scena iznova i iznova, sa različitih tački gledišta. “Morala je uvek biti neka novina,” kaže Trevis. “Budući da gledate istu scenu više puta, potrudili smo se da svaki put vidite nešto novo.“
Moric kaže da se filmska ekipa trudila da na sve miguće načine razgraniči priče. “Bilo da su u pitanju bila različita sočiva, osvetljenje, različiti načini snimanja. Koristili smo razne trikove kako bi svaku priču učinili jedinstvenom.”
Nakon što je snimanje završeno, Trevis je pronašao još jedan način kako da priču učini još zanimljivijom: “Kada je na red došla montaža filma postarali smo se da se svaka pojedinačna priča završi “klifhengerom”, uzbudljivom scenom. Tek na kraju se sve priče isprepliću i vi shvatite šta se zaista dogodilo.”
Po mišljenu Denisa Kvejda, svih osam priča je neophodno. “Ovaj film je slagalica, i ako sklonite jedan deo, ne možete videti celu sliku.”
Kvejd kaže da ga je pre svega privuklo ime reditelja. “Gledao sam Pitov prethodni film Omagh, koji govori o teroristima u Irskoj. Svideo mi se njegov realistični način snimanja, i to što ima puno akcije. Njegovi filmovi su zanimljivi – znate da gledate glumce, ali njegovi filmovi podsećaju na dokumentarne.”
Foks kaže da mu se njegov lik odmah dopao. “Fascinira me sam koncept perspektive,” kaže on. “Dopala mi se ideja da igram lik koji misli jedno, a ispostavlja se da je istina nešto sasvim drugo.”
Vitaker, koji je osvojio nagradu Oskar za glavnu mušku ulogu u filmu Poslednji kralj Škotske, dodaje, “Kada sam upoznao Pita ispričao mi je da je radio kao Socijalni radnik pre nego što je počeo da snima filmove! Kada već govorimo o drugoj perspektivi! Nakon tog prvog susreta odmah sam znao da želim da snimam ovaj film.”
KASTING
U filmu Trenutak prednosti igraju same zvezde, i svako od njih je zvezda svog dela filma.
Denis Kvejd kaže da su izazovi i problemi na koje nailazi njegov lik na neki način podvukli centralnu temu filma – a to je da su događaji određeni samom perspektivom iz koje se posmatraju. “Barns je čovek koji je primio metak umesto predsednika i ovo je njegov prvi dan na poslu,” objašnjava Kvejd. “On je pun strahova u vezi sa povratkom na posao i to ga čini brzim i ishitrenim. Ali, na kraju krajeva, niste paranoični ukoliko se ispostavi da ste bili u pravu.”
“Denis Kvejd je oduvek bio američki heroj, još od filmova Put u kosmos i The Big Easy,” kaže Trevis. “To je ono što mi se uvek dopadalo kod njega – on je pravi Amerikanac, nalik starim filmskim zvezdama. Žilav je, opasan, ali ipak ranjiv. To je ono što je bilo potrebno za ovu ulogu. Čovek koji je rastrzan. Svi ga vide kao heroja, ali je to poslednje što on želi – on samo radi svoj posao.”
Metju Foks igra Kvejdovog partnera, agenta tajne službe Kenta Tejlora. Kao dugogodišnji partner agenta Barnsa, Tejlor je u specifičnoj poziciji. “Priča o Denisu i Metjuu je zapravo priča o braći, na neki način. Njih dvojica paze jedan na drugoga.”
Trevis je tražio glumca koji bi mogao da parira Kvejdu. “Kao i Denis, i Metju je američki heroj,” kaže Trevis. “Postoji divna autentičnost kod Metjua koja mi se zaista dopada – on poseduje neverovatnu energiju i sposobnost da vas uvek iznenadi.”
Foksa je zainteresovala sama struktura projekta. “Uzbudljivo je snimati ovakav film,” kaže Foks. “Svaki put kada vam se pruži prilika da se poigrate različitim aspektima vašeg izvođenja, da date sceni drugačije značenje – zahvalni ste. To je slučaj sa ovim filmom.”
Forest Vitaker, koji igra običnog čoveka po imenu Hauard Luis, pridružio se glumačkoj ekipi nakon razgovora sa Trevisom. “Film Omagh je tako moćan, jak, iskren,” kaže on. “Pit Trevis je bio glavni razlog zbog kojeg sam poželeo da budem deo ovog filma.”
“Za razliku od drugih likova, Hauard Luis je običan čovek,” kaže Trevis. “Većina nas nikada neće postati predsednik, ili agent tajne službe, pa čak ni televizijski producent. On je običan čovek – nikada nije bio u Španiji, nikada nije bio tako blizu predsednika, uzbuđen je što ima priliku sve to da snimi i da pokaže deci kada se vrati kući. Odjednom će se mali običan čovek naći u centru zbivanja. On je neko ko nikad nije igrao za fudbalski tim, neko ko očajnički želi da bude heroj, i ovo je njegova šansa.”
Vilijam Hart se pridružio ekipi kada mu je ponuđena uloga predsednika Sjedinjenih Država. Kako bi se pripremio za ulogu, Vilijamu Hartu je pružena prilika da intervjuiše čoveka koji bi mogao nešto da zna u vezi sa tim kako izgleda biti predsednik: predsednika Klintona. “Znao sam da je njegovo vreme dragoceno, pa sam bio direktan,” kaže Hart. “Predsednik Klinton je bio iskren i neposredan. Pitao sam ga kakav je osećaj kada znate da predstavljate čoveka za koga bi mnogi želeli da je mrtav. Rekao mi je da ako niste spremni za tako nešto, ne treba ni da se upuštate u celu priču.”
Hart je uživao igrajući predsednika onakvog kakvog ga vide drugi, i predsednika u delu filma koji se bavi njegovom pričom. Ta dva lika su potpuno drugačija. “Interesantno je posmatrati ga kako se probija kroz masu ljudi od kojih ga neki vole, a neki ne. Ovde postoje dva prikaza, i oba su istinita. U ovom filmu, koji se bavi dvostrukom prirodom realnosti, bilo je važno odigrati obe uloge koje masa vidi.”
Trevis je bio oduševljen načinom na koji je Hart odigrao lidera slobodnog sveta. “Ja nisam Amerikanac, ali on je predsednik za koga bih želeo da glasam,” kaže on. “Ne zbog politike – ne znam koja je njegova politika, niti me to preterano zanima. On je fin čovek, pametan, moralan, želi da se vodi pravim razlozima. To je ono što mi se dopada kod njega. Naša priča govori o njegovoj moralnoj dilemi. U pitanju je odlučujući momenat u njegovoj političkoj karijeri koja u potpunosti zavisi od odluke koju treba da donese. Vilijam je to odlično odigrao i prikazao.”
Za glumicu Sigorni Viver, uloga televizijskog producenta Reks Bruks bila je šansa da odigra lik čiji glavni interes predstavljaju činjenice, i to što više njih. “Ona je definitivno zavisna od svog posla,” kaže Viverova. “U trenutku kada se bude našla u epicentru samog atentata, osetiće se kao dete u prodavnici slatkiša.”
Kako bi se pripremila za ulogu, Viverova je provela neko vreme radeći na jednoj od većih televizijskih stanica.
Viverovu je privukla sama priča koja “ne samo da je bila uzbudljiva i napeta, već je pružala i šansu da se stvari sagledaju sa više strana. Složena je, i to mi se sviđa.”
U filmu Trenutak prednosti takođe igra i nekoliko priznatih međunarodnih glumaca. Pit Trevis kaže da je svako od njih uneo nešto jedinstveno u sam film. “Eduardo Noriega je velika zvezda u Španiji, i ja sam ubeđen da će postati velika zvezda i u Americi budući da poseduje neverovatnu harizmu. Zatim, Ajelet Zurer – kada sam je video u filmu Minhen, bio sam oduševljen. Trebao mi je neko ko može biti i loš, i ranjiv, u isto vreme. Said Tagmui je veoma poznat u Francuskoj. Edgar Ramirez izgleda odlično sa pištoljem – on je profesionalni ubica koji želi da prekine sa tim poslom, ali su ga okolnosti naterale da obavi još ovaj jedan posao. Sa Edgarom nikada niste sigurni da li je dobar ili loš, a to je zaista uzbudljivo kod glumca,” kaže reditelj.
O PRODUKCIJI
Za filmsku ekipu je bilo bitno da se radnja filma odigrava u stranoj zemlji: smatrali su da bi to unelo dodatnu konfuziju koja je bila potrebna samoj priči. Prilikom traženja lokacije, zaljubili su se u jednu: grad Salamanka, u Španiji, i glavni trg, Plaza Major.“Bilo je bitno da se radnja filma odigrava u Salamanki,” kaže Trevis. “Ne možete znati ko je pucao u predsednika ako pratite samo američke heroje, morate da obratite pažnju na sve priče, a budući da je film o svima nama, lokacija je morala biti strana zemlja. Pored toga, želeo sam da film poseduje vrelinu, da bude privlačan, egzotičan. Španija je bila odličan izbor.”
Filmska ekipa je pronašla savršenu lokaciju u Salamanki, gradu nedaleko od Madrida. Po rečima reditelja Trevisa, vrlo brzo su se zaljubili u glavni trg ovog grada. “Trg je fantastičan, zatvoren i podseća na amfiteatar. Odiše životom i kulturom, ali je svejedno zastrašujuć ako u njemu 30,000 ljudi beži i pokušava da spase život,” kaže on. “Veliki je, izgleda prelepo, a i nikada nije viđen na filmskom platnu, do sada.”
Međutim, kada je počeo proces predprodukcije, postalo je jasno da će snimanje u Salamanki biti skoro nemoguće. Budući da je scenario bio pun akcionih scena koje su zahtevale eksploziju, jurnjavu kolima, pucnjavu, ova lokacija jednostavno nije pružala fleksibilnost koja je bila neophodna filmskoj ekipi kako bi sve odradili na način na koji su zamislili. Počeli su da traže lokaciju koja bi podsećala na Salamanku i pronašli su je u Meksiko Sitiju.
Izazov scenografkinje Brigite Broh - koja je nagrađena Oskarom za svoj rad u filmu Mulen Ruž – bio je veliki: trebalo je napraviti vernu kopiju glavnog trga Salamanke, u Meksiko Sitiju.
Na samom kraju, prema rečima Morica, kopija trga je bila remek delo.
“Mogli ste dovesti ljude iz Salamanke i oni bi pomislili da su u Španiji,” kaže Trevis.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
