Tako to ,nažalost, obično biva... Blade: Trinity, treći i poslednji deo filmskog serijala se pokazao kao veliko razočaranje za verne ljubitelje Marvelovog stripa ali ne i pogrešan potez po pitanju investiranja novca u velike i pompezno najavljivane, a ipak ne preterano sadržajne holivudske proizvode. Naime, nakon dva filma koja su dostojanstveno propagirala ideju i predstavu o pomenutom junaku, scenarista sva tri dela, David S. Goyer je iskoristio šansu da se okuša i kao režiser.
U slučaju da nemate alergijsku reakciju na filmove koji su žanrovski obeleženi kao “romanti č ne komedije” i ako vas pri samoj pomisli na posetu bioskopu povodom jedne takve ne hvata tiha jeza u kombinaciji sa groznicom ili vrtoglavicom, onda je Skoro Kao Ljubav sigurno jedno od boljih rešenja koje možete priuštiti sebi ovog leta, u trenucima dokolice, a da se tiču aktuelne ponude domaćih distributera.
Kada su komedije u pitanju, fantastičan preokret se desio kada se Edi Marfi preorijentisao na animirane filmove, a Steve Martin posvetio dinamičnoj produkciji od 2 filma u 100 godina. Tada se otvorio put novoj generaciji koja maksimalno koristi moderna sredstva za promociju Spinal Tap humora.
Trinaesta, ali ne i baksuzna Nektar Cinemania ove godine otvorena je 26. oktobra i trajala je sve do 3. novembra u Sava Centru u Beogradu, a paralelno sa tim odr žavao se ideničan program i u Novom Sadu. Ukupno je prikazano čak dvadeset šest premijernih filmova i još mnogo repriznih, koje smo skoro imali priliku da pogledamo u bioskopima.
“ Postoje zakoni – jači od propisanih. Veliki su to znali – još dok su bili djeca…” , reči su kojima otpočinje debitantsko filmsko ostvarenje mladog crnogorskog reditelja. Nikole Vukčevića. Glavne uloge tumače Marija Vicković, Branislav Trifunović, Darko Rundek, Andrija Milošević, Svetozar Cvetković, MC Nigor, i dr. Film radjen po motivima romana “ Zagrepčanka” Branislava Glumca, koji je ostavio poprilično snažan utisak na autora.
Početak je nedelje, Beograd je prazan, a ja odlučih da pogledam spektakl zvani “Rat svetova”. Ne, nikako se nisam pokajao što sam to veče, sa još dvadesetak ljudi, završio u velikoj sali Doma sindikata. Nisam se pokajao zato sto sam učvrstio mišljenje o ovakvim filmovima, i definitivno će i dalje, svakako opravdano, neki ljudi moći da mi prebacuju kako ne razumem svu draž SF ostvarenja.
Postoje standardi po kojima jasno razlikujemo evropski od američkog filma, i čini mi se, još uvek, našem mentalitetu susret sa jakim, pravim (koliko one na filmskom platnu mogu da budu) emocijama draži je od platonskog odnosa sa perfektnom vizuelizacijom.
I bilo je vreme da nas Tim Burton počasti još jednim putovanjem kroz izmaštane svetove. Nesumljivo da su Roald Dahl i Tim Burton dobitna kombinacija, ali odmah da razjasnimo - ovo nije dečji film. Nijedan film Tima Bartona nije dečiji. Ako to do sad niste ukapirali… vi ste Majkl Džekson.
Saga je okončana. Tako bar stoji zapisano na plakatu, a kada se sve sabere, tako bi bilo i najbolje. Poslednje poglavlje u prequel trilogiji “Star Wars” univerzuma je svakako jedno od najzvučnijih naslova ove godine. Intergalaktički ep započet pre skoro 3 decenije, koji je iznedrio armiju fanova i poklonika širom planete, pre par godina je platio danak holivudskoj nemaštini svežih ideja.
Iako mnogi nisu nisu toga svesni, retko koji zahvalani konzument MTV kulture i prosečan poznavalac raznoliko - šarolikih, aktuelnih sadržaja, nije video nešto od bogatog materijala koji je potpisao Michel Gondry. Mala pomoć? Šta vas zanima?
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
