U vremenu u kome je nevoljnost za rizikovanjem života postala gora od volje za uništavanjem života zato što takva nevoljnost otkriva da ništa nije vredno moguće žrtve serija Dosije Iks početkom 90-ih godina 20. veka bila je religiozni poziv areligioznih ljudi (kakav je po svojim rečima njen tvorac Kris Karter) na iskopčavanje iz mulja duboko rutinirane svakodnevice.
Betmenseporodioizpera Boba Kejna 1939. godine u jeku civilizacijskog sloma, paralelno sa eskalacijom fašizma i njegovom daljom genezom koja je rezultirala Drugim svetskim ratom. Superjunak bez super moći kod koga su Frojdovi termini ego i super-ego preobraženi u grotesknu, farsičnu i karnevalsku avanturu glorifikuje američku individualnost ali u isti mah i secira američku šizofrenu opsednutost veličinom.
U četvrtak uveče, 12. juna, u Sava Centru, održana je premijera filma Seks i grad. Film rađen na osnovu kultne istoimene serije, govori o životima glavnih junakinja, četiri godine nakon čuvene (pariske) poslednje epizode serije. Čak ni početne nesuglasice oko visine honorara Kim Katral, koja je zahtevala da za ulogu u ovom filmu bude plaćena isto koliko i njena koleginica Sara Džesika Parker, nisu stale na put da se celokupna glumačka postava ponovo okupi na realizaciji ovoga filma.
Jubilarni Deseti Festival nitratnog filma u organizaciji Jugoslovenske kinoteke održan je kako i priliči slavljeniku – unajambicioznijem i najuspešnijem izdanju dosad. Svečano otvaranje Festivala upriličeno je u sklopu proslave Dana Kinoteke, 06. juna, u Sava Centru, čija je Velika dvorana bila ispunjena ljubiteljima zapaljivih filmskih slika. Festival je svečano proglasio otvorenim naš proslavljeni režiser Slobodan Šijan.
Na prelasku modernih snova u postmoderne realnosti razlika između fikcije i snova svedena je praktično na optičku iluziju. Paranoja je od nemanja osećaja za realnost postala samo preciznije određena realnost, a halucinantna stvarnost je postala najbolja fikcija.
U jednom, veštačkom, elektronski kloniranom univerzumu određenom koordinatama crne magije terorizma i bele magije bioskopskog platna, u kojem spektakl terorizma nameće terorizam spektakla, kolonizovani u pulsacijama obezduhovljene i obestelovljene savremenosti, kao plod novih dostignuća nove ere dobili smo i obestemeljene proizvode lišene svoje suštine poput piva bez alkohola, mesa bez masnoća, virtualnog seksa bez seksa, te shodno tome kao vrhunac mrestilišta mediokritetstva darovani smo i filmovima lišenim magijske moći filmske supstance.
Identično teoriji po kojoj su ploče snimljene u eri vinila imale daleko više kvalitetnih pesama od albuma snimljenih u doba kompakt-diskova, tako su i stripovi koji su ekranizovani u vremenu pre milenijumske psihoze nosili epsku auru zagarantovanog užitka koji se nažalost raspršio instant pristupom naročito eksponiranim u novovekovnim orgijama potrošnje.
Oksfordski doktor engleskog jezika i književnosti, britanski komičar Saša Baron Koen odenuvši se sredinom 90-ih u strogo kontrolisane parodično skrojene odore fingiranog neo-trendi hip-hop klovna
Ako želite sa nekim surovo da se našalite preporučite mu da pogleda film "Đavo Nosi Pradu", "Seks i Grad" bez seksa i grada, skrojen po uzusima malograđanske datosti butikašica iz City pasaža,"Djavo Nosi Pradu" je blamantna celuloidna spodoba koja vas ponižava svakim svojim kadrom, svih 109 minuta svog trajanja.
Kada je 1992. godine snimio svoj debitantski igrani film ‘Mi Nismo Andjeli’ u vreme kada se još činilo da i pored socijalističke strahovlade neće biti realne, organske potrebe za snimanjem potonjih remek dela ‘Lepa Sela Lepo Gore’ i ‘Rane’, eklektični sinematični nadgraditelj, poeta, psiholog i ex-basista nekada prominentne punk atrakcije TV Moroni, Srdjan Dragojević je napravio film koji će prevazići sve realne estetske okvire i postati neprikosnoveni aksiom i jedan od najvoljenijih domaćih filmova.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
U vremenu u kome je nevoljnost za rizikovanjem života postala gora od volje za uništavanjem života zato što takva nevoljnost otkriva da ništa nije vredno moguće žrtve serija Dosije Iks početkom 90-ih godina 20. veka bila je religiozni poziv areligioznih ljudi (kakav je po svojim rečima njen tvorac Kris Karter) na iskopčavanje iz mulja duboko rutinirane svakodnevice.
Na prelasku modernih snova u postmoderne realnosti razlika između fikcije i snova svedena je praktično na optičku iluziju. Paranoja je od nemanja osećaja za realnost postala samo preciznije određena realnost, a halucinantna stvarnost je postala najbolja fikcija.
