Film koji je nedavno počeo da se prikazuje u našim bioskopima, a koji se u medijima samo diskretno pojavljivao je ostvarenje “Bliskost”, Majk Nikolsa. Upravo to i jeste pomalo čudna, vrlo intimna, intrigantna, a povrh svega, u svojoj neobičnosti potpuno diskretna priča.
Takeši Kitano je najistaknutiji predstavnik celuloidnog mainstream univerzuma zemlje izlazećeg sunca. Kitano rođen 18. januara 1947 godine u Tokiju, japansko–čaplinovski mutant nametnuo se svojim kinematografskim delom kao prepoznatljivi nemilosrdni azijski pandan Klintu Istvudu. Kitano je kroz svoje filmove prezentovao i druge umetničke darove koje poseduje.
Jedan od najnagrađivanijih filmova 2003 „Invazija Varvara“ je svoj zlatni festivalski put krunisala Oskarom za najbolji strani film.Film snažnih emotivnih tonova „Invazija varvara“ komotno odbacuje svaku žanrovsku kategoriju, pričajući o smrti čiji je dolazak pun suza, ali i smeha. „Invazija varvara“ u susretu senzualnog socijaliste i puritanskog kapitaliste, oca i sina izražava prezir prema krvavoj varvarskoj istoriji čovečanstva gde svaki izam postaje odvratan, kada se samo pomisli šta se pod njim učinilo.
Tim Burton je poznat širom sveta kao režiser koji ima veštinu da svoje najluđe fantazije tako spakuje i prenese na platno da se to svidi širokim narodnim masama, što se mora priznati da je redak talenat. Potsetiću vas da je on kreator filmova kao što su “Beatlejuice”, “Edvard Scissorheands” , rimejka “Planet of the apes” , “Mars attacks” i drugih.
Može se jasno reći da Tarantinov favorit na prošlogodišnjem kanskom festivalu, najnovije ostvarenje korejskog reditelja Chanwook Parka, čvrsto stoji kao jedan od najkvalitetnijih primera azijske kinematografije poslednjih godina. Ukoliko smo spremni prihvatiti se pomalo neubičajenog narativnog toka, karakterističnog za dalekoistočne filmove, te prepustiti se koloritu Oldboya, koji čini da zamislimo kako bi izgledao Fight Club u manga pop-kulturnom ruhu, ugodjaj će biti potpun. Finčerovski elementi se ne primećuju samo na vizuelnom nivou već i u samom toku radnje, te šokantnom raspletu.
"De-Lovely: Dani slave" je biografski mjuzikl o Kolu Porteru, čuvenom kompozitoru, nama najpoznatijem po mjuziklu "Poljubi me, Kejt". Da li je mjuzikl još uvek živa pozorišna i/ili filmska forma, i šta treba učiniti da on to bude, pitanja su kojima se reditelj Irwin Winkler bavio pre nego što je došao do konačnog rešenja za film. A konačno rešenje je jedna visoko teatralizovana filmska priča, na radost ljubitelja pozorišta, ali uz različit stepen tolerancije iskrenih filmofila.
Slike često uspevaju da prevaziđu svoj istorijski značaj pa žive i ostaju estetski vredne u različitim razdobljima, rasama, i kulturama. Johansen Vermer, slikar o kome biografi nikad nisu progovorili autor je 34 slike čiji stil se razlikovao od slike do slike, zavisno od uticaja koje je u pojedinim trenucima prihvatao. Vermer (1632-1675) je u XX veku doživeo nagli porast slave. Krajem XX veka Trejsi Ševalije je napisala roman „Devojka sa bisernom mindušom“ koja je postala bestseler i dobila svoju celuloidnu verziju koja je uspela da zaradi tri nominacije za nagradu Oskar.
Ovenčana gomilom nagrada (Oskar za najbolji originalni scenario, Zlatni globus za najbolji igrani film, glavnu mušku ulogu...) drugi celovecernji film Sofije Kopole koja je igrala u očevom "Kumu 3" i režirala "Virgin suicide", "Izgubljeni u prevodu" je izazazvao pravu pomamu publike na Festu a rezultat je bio do poslednjeg mesta rasprodata velika dvorana Sava centra.
„Edukatori su film o poslednjih 10 godina mog života - želeći da budem deo političkog pokreta nikada nisam pronašao i jedan koji zaista funkcioniše. Verujem da živimo u vremenu kada mladi ljudi žude za političkim promenama, ali iskreno ne znaju odakle da počnu. Možda se naše društvo razvija toliko individualistički da kolektivan pokret više i nije moguć.”
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
S
