Postoje standardi po kojima jasno razlikujemo evropski od američkog filma, i čini mi se, još uvek, našem mentalitetu susret sa jakim, pravim (koliko one na filmskom platnu mogu da budu) emocijama draži je od platonskog odnosa sa perfektnom vizuelizacijom.
Film “Bez pomeranja”, rađen po romanu Margaret Mazzantini, inače supruge Sergio-a Castellitto-a (reditelj, koscenarista i protagonista filma, Timoteo), nije revolucionarno delo, ali svakako se poigrava sa granicama poznatog na pomenutoj relaciji Amerika-Evropa. Naime, na prvi pogled to je pregršt lepih fotografija povezanih serijom odurnih događaja. Ako začemo malo dublje, to je snažna melodrama sa neodređenim ishodom borbe dobra i zla, a ako imate vremena da preturamo po čaršavima i prljavom vešu reditelja, onda da se nađemo na kafi, da se ispričamo. Za sad, ovako:
Film predstavlja fenomenalan napredak za italijansku kinematografiju. Takođe zadovoljava i ukus modernog vremena. Reklo bi se, po modernom rečniku, da je to slučaj “Almodovar meets Bliskost”- kratki rezovi poremećenih međuljudskih odnosa. Međutim, dok Almodovarove filmove prati neopisiva prepirka jasnih emocija, a Bliskost nabrajanje onih surovih, Bez pomeranja dostiže momente nedovršenosti. Razlika je i u tome što je harmonija u povezivanju priče u Almodovarovim filmovima ovde iseckana dečjim pogigravanjem muzikom (Final Countdown-max volume uz slow motion ne ide, zar ne?) i Penelopinom komičnom pojavom. No, šarmantna Italija (Penelope Cruz) je ipak obeležje filma. Iznenađujuć je efekat spajanja tako kriminalnog izgleda (šminke) i odlične glume.
U svakom slučaju, iako je prostor dobro savladan izbegavanjem detaljne analize ličnosti, emocija je povremeno saterna u ćošak. Ono što zbunjuje je upravo “izvor” emocija - velika ljubav (koja se rađa iz silovanja!) koja je navodno podloga svemu i čija bi jačina trebalo da bude uzrok svih radosti i patnji nedefinisana je. Ponekad se toliko izgubi jer je Italija prazna, a Timoteo agresivan, da na njenom mestu stoji velika napaćena praznina. S druge strane, momenti nasilja, mučenja psihičkog, a pogotovo fizičkog su mnogo dominantniji, te se u pitanje dovodi motivacija glavnih likova, kao i značenje i vrednost ljubavi uopšte. – da li je ljubav: a) kada nekoga možeš da imaš kad poželiš; b) kada nekoga možeš da ostaviš; c) kad nekome možeš da se vratiš; c) kad nekoga izgubiš? Dakle, ako ste zastali da rešite ovaj mini-upitnik, onda bi trebalo da pogledate ovaj film zbog melodramatičnog momenta koji vas neće razočarati. Ako ste spremni da napljujete sve od uvodne rečenice do zaključka ovog teksta, onda pogledajte film zbog psyho agresivnosti u iskazivanju finih emocija. Ako niste imali nameru ovo da pročitate, a omaklo vam se, znači da ste podsvesno avanturista i pogledaćete ovaj film da lupite kontru američkoj hiper produkciji!
Šta god odlučili, pustite film i… ne pomerajte se.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
