"De-Lovely: Dani slave" je biografski mjuzikl o Kolu Porteru, čuvenom kompozitoru, nama najpoznatijem po mjuziklu "Poljubi me, Kejt". Da li je mjuzikl još uvek živa pozorišna i/ili filmska forma, i šta treba učiniti da on to bude, pitanja su kojima se reditelj Irwin Winkler bavio pre nego što je došao do konačnog rešenja za film. A konačno rešenje je jedna visoko teatralizovana filmska priča, na radost ljubitelja pozorišta, ali uz različit stepen tolerancije iskrenih filmofila.
Mjuzikl o mjuziklu o kompozitoru mjuzikla (čudna ali tačna konstrukcija), uz sve to neophodno udvajanje, tako svojstveno skoro svim oblicima moderne umetnosti, poseduje nesumnjive pozorišne kvalitete. Dijalozi, gestovi, kadriranje, glumački pristup, sve odiše mirisom pozorišta. Stoga, ključ uspeha ovog filma leži, pre svega, u razumevanju publike za ovakvo mešanje starijeg i mlađeg medija. Naglašena teatralnost i spektakularnost, kao autentična svojstva anglo-američke kulture, ne predstavljaju nikakav problem za razumevanje, jer činjenica je da smo tom kulturom svi odavno zaraženi.
Što se tiče fabule, odustaje se od romantične, melodramske, crno-bele predstave o ljubavi. Gledaoci dvadeset prvog veka su već sve videli i ne predstavlja iznenađenje to što je Kol Porter, osim velike ljubavi prema Lindi Li, gajio osećanja te vrste i prema muškarcima. Nažalost, Srbija je takva zemlja gde neki ljudi izlaze iz bioskopa kada na platnu vide poljubac između dva muškarca. Drugi melodramski momenti, kao što je borba protiv bolesti i međusobna podrška supružnika, dobro su "ograđeni" dvostrukom prirodom filma (mjuzikl o mjuziklu). Tok priče se povremeno prekida Porterovim komentarima na rediteljska rešenja u mjuziklu koji za temu ima njegov život i kompozitorski rad. Ti komentari omogućavaju svojevrsnu distancu u brehtovskom stilu. Zaista su zapažena pojavljivanja poznatih muzičara i pop zvezda kao što su Elvis Kostelo, Natali Kol, Alanis Moriset ili Robi Vilijams.O muzičkom delu filma ne treba mnogo govoriti, samo treba slušati.
U najkraćim crtama, reč je o ostvarenju koje će sigurno naići na podeljena mišljenja, ali koje vredi pogledati zbog besprekorne "izvedbe" (da se ponovo poslužimo pozorišnim terminom). U vreme kada pozorište filmu ne predstavlja pravu konkurenciju, hibridna forma poput ove je jedan od načina da se razlike između dva medija premoste.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
