U stalnoj potrazi za interesantnim prostorima koji bi bili dostojni muzičke ekstravagancije Pleasures organizacije priliku da ugosti publiku dobio je Expo XXI, prostor koji je pre mesec dana obeležio trijumf vaterpolo reprezentacije Srbije.
Pojačani sada već integralnim članom benda pevačicom Ivanom Smolović, Intruderi su u live postavi nastupili u okviru redovne večeri odličnog hrčka utorkom u klubu Plastic.
Čast da otvore ovogodišnji Dis-patch festival pripala je Ivanu Pavlovu i Richardu Cartieru, a beogradska publika imala je priliku da prva u Evropi vidi njihov projekat Chessmachine. Ovaj performans zamišljen je kao parodija na meč dvojice šahovskih velemajstora pri čemu umesto table ispred učesnika stoje laptopovi pa je partija zapravo dvoboj dvojice muzičara.
7. oktobra u hali 14 beogradskog sajma imali smo priliku da posle skoro ravno deset godina ponovo čujemo sastav The Prodigy u okviru promocije njihove oficijalne kompilacije singlova pod nazivom Their Law. Kada su pre deset godina bili u Beogradu, album Music For The Jilted Generation je još bio u fazi nastanka. Posle ovog albuma The Prodigy su sa razlogom po čeli da opravdavaju epitet »cyber punk« benda.
"Modern horror is the most likely OLD HORROR!!!"Tako je u utorak uveče u Domu omladine Beograda pevala (vrištala) gospodjica Ann Shanton (vidi pod Add N to X).Oko 200 fanova, radoznalih i slučajnih prolaznika (dodajmo i one kojima je srce slomljeno zbog košarke) imalo je priliku da vidi najpre nenormalan outfit Ann Shanton i njenih kolega, a zatim i da čuje stare dobre Moog klavijature.
The Youth Days of Szeged je osnovan 1968. godine i u vreme osnivanja bio je jedini omladinski festival u Mađarskoj. Posle političkih promena u Mađarskoj, usled ne zainteresovanosti sponzora, ali i političkih struktura da podrže festival, nastaje pauza u njegovom organiziranju. 2003. godine gradonačelnik Segedina odlučuje da ponovo pokrene festival poverivši zadatak organizacije maloj grupi mladih entuzijasta.
Beograd je imao jedinstvenu priliku da uživo čuje i vidi ljude koji su udarili temelj skoro svakom muzičkom pravcu nastalom u poslednjih 25 godina i čija muzika zahvaljujući vizionarskoj produkciji i danas zvuči impresivno i futuristički.
Imali smo retko zadovoljstvo da prisustvujemo vanrednom muzičkom događaju, nastupu koji je magiju i iskonski duh rock 'n' roll- a doneo u naš mali grad. Blues Explosion (do skoro su u imenu imali i Jon Spencer), imaju iza sebe sedam albuma, a poslednji «Damage» je izašao u septembru prošle godine.
Ma koliko mi bilo teško da priznam, čovek koji je pre dve godine gostovao u Beogradu sa big bendom kao muzičar pokazao je kako to treba da izgleda ali užasno je zakazao kao dj pokazavši neverovatnu muzičku jednoličnost, potpuni nedostatak mašte i inventivnosti.
Ovogodišnji Dis-patch festival predstavlja veliki iskorak u odnosu na prethodna dva, kako u pogledu raznovrsnosti nastupa koje smo videli, tako i u medijskom proboju i posećenosti. Za četiri dana videli smo 15 nastupa podeljenih u žanrovske celine, a tu je bio i zanimljiv prateći program u vidu izložbe Dis-solutions kojom je predstavljena savremena zvučna i vizuelna francuska umetnost, kao i Dis-patch škola za manipulaciju novim medijima sa zaista eminentnim predavačima. No ovde ćemo se pozabaviti samo muzičkim delom ovogodišnjeg Dis-patcha, pa krenimo redom.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
