 26. maja smo u Beogradu imali priliku da vidimo pravi rok spektakl, a mnogima se ispunila višedecenijska želja da vide ACDC uživo. I deo sveta je dosao do nas! Moram priznati da je ono što smo videli na bini bilo bez ijedne greške za razliku od organizacionog dela i onoga što se odnosilo na našu publiku.
Prilazi su bili vidno
obeleženi, kao i brojevi kapija i ulazi (pohvalno), a stadion je
značajnije počeo da se puni od 20 časova. Iako je više puta naglašeno
i strogo zabranjeno unosešenje foto-aparata, u publici je tokom
koncerta primećeno dosta onih koji su ih uneli. Još jedna od zamerki
organizatoru je što se na tribine moglo ući bez problema, kao i u
parter, mada sumnjam da je za one koji su karte platili 8000 din.,
postojao interes da silaze u parter, al to jednostavno niko nije
kontrolisao, pa se slobodno cirkulisalo bez obzira na karte.
Na stadionu Partizana ništa nije bilo sporno što se tiče benda, jer su
oni bili i ostali jedan od najbitnijih i najvećih rok bendova svih
vremena i trebalo bi da smo neverovatno srećni što smo uopšte imali
priliku da ih vidimo, ali sporne su druge stvari, što na žalost postaje
pravilo u Srbiji.
 Photo by Zec Aleksandar, AC/DC Beograd, 26. maj, stadion Partizan
Ovde nastupa velika dilema: da li da tekst posvetim neobrazovanoj
publici koja se nije snašla (najblaže rečeno) kako da reaguje na rok
koncertu ili da tekst posvetim apsolutno fenomenalnom bendu i njihovom
nastupu kojem nemam šta zameriti?
Nastup počinje lascivnim crtanim filmom koji se završava probijanjem
lokomotive sa platna na scenu uz prve taktove ‘Rock n Roll train’.
Gromoglasno i žestoko! Publiku euforija drži čitav minut, zatim tako
smoreno deluju i dok traju ‘Hell aint a bad place to be’ i ‘Back in
black’. Sledi najava za novu stvar ‘Big Jack’, a za 70% publike to
znači signal da se tada nabavi nova količina piva, potraži izgubljeni
deo društva ili prošeta radi šetnje. To nikako ne znači da treba
saslušati i nove stvari (za one koji do sada to nisu uradili), a
apsolutno znači da ne treba reagovati. To je bilo izgleda geslo što se
tiče publike ili barem dobrog dela publike. I za onaj manji deo pravih
fanova potpuno iritantno ponašanje te većine, pokazatelj nedostatka
koncertne kulture i poražavajuće prema samom bendu koji takvo
nepoštovanje nije zaslužio. Nakon te pesme, a pravilo ponašanja ostaje
i za naredne nove stvari koje su svirali, sledi ‘Dirty deeds done dirt
cheap’ za koju euforija takodje traje do prvog refrena. To je maksimum
koji im je publika mogla pružiti, pa čak i na najvećim hitovima kao što
su ‘You shook me all night long’, ‘TNT’, ‘Whole lotta Rosie’ koje
sviraju pred sam kraj koncerta. Fascinira i potpuno odsustvo reakcije
na najavu pesme ‘Dog eat dog’ koja je sa albuma ‘Let there be rock’ i
na koju bi pravi znalci trebali reagovati barem jačim aplauzom, a
koja je naknadno ubačena u set listu. Na žalost i oni koji su
odreagovali ostali su u debeloj manjini. Čini mi se da su se ostali
najstrašnije dosadjivali. Mogla bih i dalje da nabrajam potpune faulove
naše publike: u vrlo slabom odzivu pevanja refrena u ‘The Jack’, na
mlakoj reakciji na ‘Thuderstruck’...na svim mestima gde je ostavljen
prostor da se publika iskaže, naša to nije prepoznala ili nije umela.
 Photo by Zec Aleksandar, AC/DC Beograd, 26. maj, stadion Partizan
Naravno, AC/DC je nastupio potpuno profesionalno, prikazujući nam sve
tačke koje smo u pojedinim pesmama i očekivali, gledajući njihove
nastupe sa ranijih turneja. Neizostavno je izvodjenje Angusovog
striptiza na ‘The Jac’k sve dok nam ne pokaže svoju pozadinu u gaćicama
sa logom benda. Takodje nam nisu uskratili zadovoljstvo da uživamo u
Angusovoj solaži na ‘Let there be rock’ kojom se inače završava
oficijalni deo koncerta. Pored solaža pokušavajući da animira publiku,
on trči dugačkim ispustom sa bine do okrugle bine na sredini partera
gde nastavlja soliranje dok ga okrugla bina diže uz prasak i gomile
konfeta, reflektori osvetljavaju publiku. Podigli smo ruke, načinili
smo toliki napor, “bravo”!
Zvuk, zalaganje benda, svetlostni efekti, vizuelno osmišljen nastup,
njihova energija za svaku pohvalu. Efekti svedeni na pravu meru, taman
da budu spektakl a da ne prerastu u kič.
 Photo by Zec Aleksandar, AC/DC Beograd, 26. maj, stadion Partizan
Pozivanje na bis jadno i mlako, jedva da se pojavila neka reakcija. Ono
što se pojavilo umesto gromoglasnog pozivanja na bis je bila pojava
žurnog izlaženja sa stadiona (valjda da ne pobegnu gradski busevi, da
se što pre stigne kući, ne znam, nisam uspela to sebi da objasnim). Oni
naravno izlaze na bis i praše ‘Highway to hell’ nakon čega sledi ‘For
those about to rock (we solute you)’ kojom već godinama završavaju
koncerte. Na bini 6 topova ispaljuje plotune, nastup se završava
vatrometom sa bine. Svaka čast za svu energiju koju su uložili, Angus
trči, skače, svira kao u mladjim danima, Briana glas služi odlično,
svirka bez greške i mane.
 Photo by Zec Aleksandar, AC/DC Beograd, 26. maj, stadion Partizan
Bendu se nema šta zameriti, svirka koji traje ravno dva sata, a poželiš
da se nikad ne završi. Slobodno mogu napraviti još jedan koncert sa
hitovima a da ne ponove nijednu pesmu sa ove set liste. Za razliku od
njih koji zaslužuju samo reči hvale, publiku hitno koncertno
obrazovati, a najmanje što se može učiniti je puštanje koncerata na
nekom TV kanalu, samo da vidimo kako se to u svetu radi i kako se bend
prati, jer nabavka piva nije najveći doživljaj koncerta. Još jednom se
pokazalo da je naša publika obrazovana na bugarskim “Best of” rezancima
i da svako izlaženje iz tih okvira predstavlja problem na koncertima.
AC/DC we salute you!
Set lista:
1. Rock n Roll Train
2. Hell Ain t a Bad Place to Be
3. Back in Black
4. Big Jack
5. Dirty Deeds Done Dirt Cheap
6. Shot Down in Flames
7. Thunderstruck
8. Black Ice
9. The Jack
10. Hells Bells
11. Shoot to Thrill
12. War Machine
13. Dog Eat Dog
14. Anything Goes
15. Yoz Shook Me All Night Long
16. TNT
17. Whole Lotta Rosie
18. Let There Be Rock
19. Highway to Hell
20. For Those About to Rock (We Salute You)
Ivana Ranković © Kontra Magazin
|
