Negde između kaldrme i asfalta, opanka i džiberske Najk patike, postsocijalističke situacije i tranzicionog roudmuvija na obzorju Srbije je početkom novog veka, na prelazu milenijuma počeo da se pomalja festival Exit. Hvaljen i osporavan, nastao kao opozicioni krik protiv slobističkog režima festival je s jedne strane viđen kao buđenje iz višedecenijske provincijalne depresije, izlazak iz mraka izolacionističke zaslepljenosti mrtvim mitovima, prekid bezdogađajnog koncertnog života i prečica na putu ka Evropi.
Mlad, rođen 2001. godine Exit se ukazao kao mogučnost da se ovde i sada proživi pop mitologija prohujalih vremena, ali i da se istovremeno zaroni duboko u šizofreni okean savremenih cuttingedge tendencija. I dok je Srbija zarobljena u zoni mitomanske politike poput kornjače sporo hrlila ka Utopiji (evropskoj, nacinal-romantičarskoj, orijentalnoj) na Petrovaradinskoj tvrđavi se direktno invivo proživljavala pop mitomanija uz Finlija Kveja, Roni Sizea, Kosheen, Maksa Romea, Moloko, Trickya, Massive Attack, Cypress Hill, Iggy Popa, White Stripes, The Cardigans, Franz Ferdinand, Scissor Sisters, Pet Shop Boys, Beastie Boys, Wu-Tang Clan...
Exit 08 - foto Zec Aleksandar
Naspram ostrašćenih evropejacanavučenih na tržište kapitala, s druge strane značaj festivala svih tih godina osporavaju etno-fanatici, evro-skeptici i antiglobalisti koji u njemu vide neoliberalno obogotvorenje tržišta i šarenilo spektakla za obeznanjenu omladinu koja se šeta diljem 30-ak bina vesela, svakako, ne samo zbog muzike. Preovlađuje ipak mišljenje da ako ništa drugo taj Exit je dobar za naš crknuti turizam, pa se tako i autorka nikad prežaljenog Kulturnog nokauta zapitala u jednoj od svojih emisija: "Engleskinasrpskimulicamakadstetoposlednjiputčuli a danisu u pitanjuforenzičari?" S ove distance prvo izdanje festivala je imalo simboličku patinu, zatim je čitava stvar institucionalizovana, približena stranačkim strukturama, te je Exit dobio tradicionalni festivalsko-marketinški folklor. U priču je uleteo i MTV, a 2007. godine Exit je proglašen za najbolji muzički festival u Evropi. Uz korporativni dodir Exit iz godine u godinu postaje britanskifestivalzabritanskupubliku, a tvrđava iz 17. veka identično Guči postaje mestonakomeEnglezimoguzamaleparedaseponašajukaostoka.
I tako smo u zagrljaju crvenog orkestra i plavih bubnjara u atmosferi bez istine i odgovornosti 2008. godine došli do nacionalnog pomirenja ili pre uznemirenja, a i do Exita 08. A tamo nas je sačekao talog strasti poslednjepobune. Pank kao poslednja transavangarda. Između Čontine odlično simulirane energije od pre 30 godina i vehementnog, više hevi nego pank desanta Markija Ramona videli smo i Sex Pistolse. Videli, ispoštovali, otišli. Pistolsi su nekada davno poručili - No future. Danas, budućnost je definitivno zastarela, a Pistolsima je mesto u muzeju voštanih figura. Pravi pank tipovi slušaju Cokule. Ono što je bila sabotaža konvencija postalo je konvencija. Ono što je nekada bilo cveće zla bačenouliceuljuljkanerulje, pogo gibanje, protivotrov hodajućoj hipi bolesti 60-ih sada je ljupki japi ukras. Nekadašnje drvo života sada je sasušeno deblo istorije. Ono što iznenađuje zabavlja pokreće svojom drskošću zasigurno nisu oveštale fraze Džonija Rotena. "Iskupljenje" dolazi sa novim bendovima.
Svesni izjednačavanja ozbiljnog i frivolnog, visokog i niskog, bremeniti iskustvima arificijelnog svakodnevlja (Vorhol), kempa (Divajn) i kiča (Kuns) oni akumuliraju iskustva prošlosti obogaćujući ih novim senzibilitetom. Takvi su dendijevski aristokratični The Hives, takva je pseudopaganska rokenrol svetkovina obasjana svetlima queer seksualnosti u režiji Bet Dito i Gossip. Ali takav je i teskoban žamor urbane rugobe potčinjen dubstep estetici nemira i melanholije koja kod Screama i Benge zvuči kao idealan gej gangbang vatromet Herbija Henkoka i Kraftwerka.
Exit 08 - fotoZec Aleksandar
Na Exitu smo videli i sve aspekte fashionfashizma u nastupuN.E.R.D.ekipegarnirane neizbežnim izlivima Farelove samozadovoljnosti, ali videli smo i veeelikog gurua Africa Bambaatu. Gledali smo Džulijet i slušali The Lics - preispoljne i isiljene u dokazivanju svoje rokerske pravovernosti, drčne Bellrays, audio-vizuelno intenzivan nastup kosti o kostMinistrya specijalno za die-hard fanove, razbarušen i precizan nastup Pola Velera, udar elektriciteta Primal Screama.Ta prva dva dana mlaka publika je delovala kao da očekuje da je posluže senvičima i koktelom, a dobili su samo gomilu prašine i blata.
Najvećibrojgostijuje zabeležen trećeg dana festivala u kafani AštonebimoglokodDJPeje na prigodnom kusturičijanskom vodvilju naslovljenom Gogol Bordelloi na kabaretskoj-latino-ekonomskoj-noveli Manu Chaoa.
Na početku kao i na kraju, između raskopanih ulica i rugla ispred tvrđave, ostali smo zarobljeni u srbijanskoj verziji mitskog Uliksovog lavirinta transponovanog u okvire diskoteke The Streets. I bilo nam je lepo. Da, u Exit kampu se desila i jedna tragedija. No, smrt je odavno egzorcirana iz naših života. Na Exitu kao da je nije ni bilo. I ona je postala deo spektakla. Naposletku, važno je da se obrće.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
