Album Saturday Nights & Sunday Mornings benda Counting Crows je baš tipično sjajan, nemilosrdan ciklus rock & roll pesama o otmenom životu i bednom životu, o grehu i šta god još proizilazi iz toga. Ovo je jedno mračno putovanje - Saturday Nights & Sunday Mornings je manje Animal House,a više Requiem For A Dream.
Pa ako je album Saturday Nights & Sunday Mornings poslednji album koji će Counting Crows – ili u tom smislu bilo ko drugi- ikada izdati, barem će bend otići uz veliki prasak. Ovo je album koji se sastoji od dva različita, ali ipak jako povezana dela koji neće podsećati samo dugogodišnje obožavaoce na ono zbog čega su Counting Crows, pre svega, veliki bend- već i sam bend.
“Po mom mišljenju, mi smo bend za albume- to je upravo ono šta mi radimo”, kaže Adam Daric za bend koji još broji i Dejvida Brisona, Čarlsa Gilingama, Dena Vikerija, Dejvida Imerglaka i Džima Bogiosa. “Mi pravimo dobre albume. Nije mi poznato da smo veliki bend ‘singlova’. Imamo neke dobre singlove, ali to je zaista slučajnost, kad se dogodi. Pošto se sada ceo svet kreće u bajtovima, smatrali smo, i još uvek smatramo, da je sada važnije nego ikada pre NE pratiti pravac tih trendova. Pa, ako album ZAISTA nestaje kao umetnička forma, želeli smo da napravimo poslednji veliki album. Sada smo imali priliku da poentiramo i napravimo pravi album, album koji nama zaista nešto znači, a ovaj je toliko stvaran da je stvarniji od svih ostalih koje smo napravili.”
Saturday Nights- besnu, električnu, razuzdanu otvarajuću paljbu albuma- je producirao Gil Norton (The Pixies, Foo Fighters), dugogodišnji prijatelj i saradnik benda koji je prethodno producirao drugi album benda Recovering The Satellites. “Još od Satellites, uvek bih se obraćao Gilu za savet, i on je bio jedina osoba koju bih uvek izabrao da producira Saturday Nights,” kaže Daric. Akustičniji i sa primesama kantri muzike Sunday Mornings je producirao Brajan Dek, čije prošle zasluge uključuju Modest Mouse i Iron & Wine.Kako Daric kaže: “Ovo NISU akustični Counting Crows. Veliki albumi zasnovani na kantriju šezdesetih i kasnih sedamdesetih, poput Tapestry od Karol King, ili Bridge Over Troubled Water od Simon & Garfunkel, koji nisu akustični albumi- to su bili zaista inovativno snimljeni i kreativno aranžirani albumi sa dosta električnih instrumenata. Želeo sam da nađem čoveka koji može da napravi eklektički modernu verziju jednog takvog albuma, a Brajan je zaista to i ostvario.”
Kombinacija ovih dveju strana istog novčića još više doprinosi prenošenju duboko lične muzičke poruke. Za Darica, Saturday Nights & Sunday Mornings govori o “nestajanju i raspadanju. On govori o situaciji kada dođe subotnje veče a vi izgubite svaki osećaj o sebi. Utopite se u piće i lekove i moralnom nedostatku sebe, i najzad u gubitak vere, a onda i ludilo. On takođe govori i o situaciji kada se razbudite posle nedelje ujutru i osvrnete na ruševinu koju ste načinili od svog života i pomislite, ‘Kako uopšte mogu da sredim ovo? Kako ikada mogu da se uspnem iz ove rupe’ A onda počnete da pokušavate da se uspenjete.” Ipak Sunday Mornings ne govori o povratku na vrh, već govori o borbi da makar naučite da se penjete. Saturday Nights & Sunday Mornings nije album o grehu i iskupljenju; više se radi o pijančenju i mamurluku.
U određenom smislu, to isto putovanje je našlo svoj odraz u tom uzbudljivom ali ponekad suludom procesu stvaranja albuma Saturday Nights & Sunday Mornings. “Kada smo krenuli da snimamo ovaj album, počeo sam odmah da se nadmećem žestoko sa momcima, a onda su i oni počeli da se nadmeću međusobno,” priznaje Daric. “Dugo sam razgovarao sa bendom o njihovoj nadarenosti I ograničenjima, pošto sam mislio da je ovo naša poslednja ploča. Pomislio sam: ‘Sada ovo radim, a onda se povlačim’. A prve pesme, poput `1492’ i `Los Angeles’, bile su iskazi propadanja i raspadanja, pošto je album koji smo mislili da pravimo onda bio samo Saturday Nights. Zaista, čak nisam ni pomislio na Sunday Mornings ’, ta ideja je došla mnogo kasnije. U to vreme, samo sam znao da mi je dosta više da budem u bendu i smatrao sam da nas to vodi u prosečnost. Ali, onda smo juna 2006-te godine proveli dvadeset dana sa Gilom u Njujorku i napravili muziku koja je zvučala stvarno i sirovo. Vratili smo se nazad na turneju tog leta i osetili se preporođeni.
Početkom 2007.-e, vratili smo se u studio sa Gilom u toku naredne tri ili četiri nedelje i završili Saturday Nights. Neprestano smo se međusobno nadmetali dok se nismo osećali bolje. Samo sam rekao : “Možemo da budemo uspešni ili možemo da ne budemo bend, a ja znam da možemo da budemo uspešni, pa hajde da to i budemo. ” Uzeli smo par nedelja odmora a onda otišli u Berkli sa Brajanom i snimili smo Sunday Mornings za oko 25 dana. A on je možda bio i naporniji od albuma Saturday Nights jer nismo imali NIKAKVU predstavu o tome kako da napravimo tu vrstu muzike. Na neki način morali smo da se naučimo usput kako da je iskomponujemo i odsviramo kao celinu… Šta znam… ponovno otkrivanje naše akustične muzike, ali vredelo je. ”
Zbog svega toga, Daric kaže da je zbog tog procesa njegovo poštovanje prema članovima benda samo postalo još veće. “Ljudi ne odaju dovoljno priznanje bendu zbog činjenice koliko su njegovi članovi izvanredni. Koliko ste puta videli nekog mladog pevača-kompozitora kako svira u klubu sam i izvanredan je? A onda izlazi album koji je definitivno blag i jednoličan. To je zbog toga što njegov bend nije razumeo. Moj bend je mene uvek dobro razumeo od samog početka. Pesme koje pišem se stvaraju zato što me bend dobro sluša, kao i jedni druge, tako da su oni gotovo telepatski dinamični. Oni osećaju svaku nijansu u mom pevanju, što znači da mogu da idem u kom god pravcu želim. Ljudi misle da se muzika sastoji u sviranju pre svega, ali zapravo ona se PRE SVEGA sastoji u slušanju. Ti momci… oni su jednostavno odlični muzičari. ”
Na mnogo načina, Saturday Nights & Sunday Mornings predstavlja najnovije i možda najznačajnije poglavlje priče koja počinje sa jako uspešnim debijom Counting Crows-a iz 1993-će August And Everything After i nastavlja se narednim izvanrednim studijskim albumima iz 1996-te Recovering the Satellites, 1999-te This Desert Life i 2002-te Hard Candy.
Prvi put sam upoznao Adama Darica u predvorju jednog pariškog hotela, samo nekoliko trenutaka pošto je primio poziv iz Amerike da se Kurt Kobejn ubio. Tada me je dirnula, kao i sada, činjenica koliko toga Adam nosi na svojim plećima i njegov duboko podvojen ali složen odnos u izlaženju na kraj sa ozloglašćenošću koju mu muzika donosi. Daric nije toliko želeo da postane zvezda, koliko je oduvek imao preteranu želju da ga razumeju.
“Čak i pre nego što sam iskusio slavu, završavao sam svaki refren `Mr. Jones’ sa ‘kada me svi budu voleli, neću više nikada biti usamljen.’ A vi treba da shvatite da to nije tačno, u redu? Čovek pravi grešku ako misli da stvari mogu tako da funkcionišu. A ja sam TO znao pre nego što sam izdao ploču. Želeo sam da budem rok zvezda, ali pretpostvka da će to rešiti sve probleme koje imate je besmislena. A ta zabluda, ironično, traje već 15 godina. Ja još uvek slušam gluposti od ljudi koji misle da moji problemi treba da… pa … budu rešeni- savršeno inteligentni ljudi koji još uvek ne shvataju da kada ste poznati ili pokupite devojku u stvari ne rešavate sve svoje probleme. Obično najsloženiji odgovor koji dobijam je ‘Pa, šta si tražio, to si i dobio,’ pretpostavljam da je tako ali … ha ha… pa … pretpostavljam da jesam. ”
Saturday Nights & Sunday Mornings je neverovatan album o životima koje je Daric vodio- barem u svojoj glavi- a oživeo ih je bend koji je jedini mogao da ga učini tako stvarnim i sirovim zvukom.
SATURDAY NIGHTS & SUNDAY MORNINGS
od Dejvida Vajlda
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
Album Saturday Nights & Sunday Mornings benda Counting Crows je baš tipično sjajan, nemilosrdan ciklus rock & roll pesama o otmenom životu i bednom životu, o grehu i šta god još proizilazi iz toga. Ovo je jedno mračno putovanje - Saturday Nights & Sunday Mornings je manje Animal House,a više Requiem For A Dream.