Od samog početka, The Police je smatran za jedinstven bend – grupu koja je u stanju da za vreme žive svirke pretvori, i onako impresivan zvuk snimljen u studiju, u nešto natprirodno. Kombinujući kontrolisanu energiju i izazovnu melodiju, Sting, Stjuart Koplend i Endi Samers su svirali instinktivno improvizujući kao džez trio i ispoljavajući divlju energiju pank-rok benda – spoj koji ih je načinio jednom od ključnih rok grupa u 70im i 80im godinama prošlog veka.
Grupa je počela da se probija u periodu kad je pank groznica zahvatila muzičku scenu, krajem 70ih. Svaki član je došao iz različitog muzičkog pravca: Samers je svirao u grupi The Animals, Soft Machine i Kevin Ayers, Koplend je bio član Curved Air i imao kratku solo karijeru kao Klark Kent, dok je Sting svirao u raznim grupama koje su izvodile džez fuziju. Bend je prikazao svoju virtuoznost, ubacujući sopstvene delove u rege gruv i kompleksne aranžmane. Uz Samersovu energičnu i inovativnu svirku na gitari, Koplendovu varljivo složenu kombinaciju ritmova i Stingov ravnomeran bas i uzvišen vokal, The Police su bez sumnje bili najodvažniji predstavnici žanra, u to vreme poznatog kao novi talas.
Njihov prvi album, “Outlandos D’Amour” je izdala kuća A&M Records 1978. godine i ubrzo je izbio na vrh top lista sa hitovima kao što su “Roxanne” i “So Lonely.” Drugi album, “Reggatta de Blanc”, je izašao sledeće godine i takođe je osvojio vrhove top lista i doneo nam hitove kao što su “Message in a Bottle” i “Walking on the Moon”. On je, takođe, doneo bendu prvu Gremi nagradu za naslovnu numeru. “Zenyatta Mondatta”je usledio 1980. godine, i doneo još dve Gremi nagrade za grupu, kao i hitove “Don’t Stand So Close To Me” i “De Do Do Do, De Da Da Da” koji su bili među prvih deset na top listi. Godine 1981. izašao je novi album grupe The Police “Ghost in the Machine” koji je postao dupli platinum sa hit singlovima “Every Little Thing She Does is Magic” i “Spirits in the Material World.”
Nakon pauze od godinu dana, članovi benda su se ponovo okupili da snime “Synchronicity”, album za koji se ispostavilo da je njihov najbolji, a koji im je doneo tri Gremi nagrade. Ovaj najuspešniji album grupe The Police, je lansirao pesmu "Every Breath You Take”, jednu od najpoznatijih balada iz 80ih godina i dobitnika nagrade BMI 2005 godine za emitovanje na radiju od osam miliona puta. Bili su na prvom mestu liste najslušanijih bendova na američkom radiju 80ih godina, a sličan uspeh su postigli i u Velikoj Britaniji sa 5 albuma na prvom mestu top liste i mnogo uspešnih singlova. The Police je dobio Brit nagradu za najbolju grupu, 1982 godine, a 1985. istu nagradu za izrazit doprinos britanskoj muzici.
Nakon što se bend raspao 1984. godine, odvojene karijere svih članova benda su i dalje cvetale. Sting je izdao “Dream of the Blue Turtles” 1985., na čijem stvaranju su učestvovali mnogi poznati džez muzičari, uključujući Keni Kirklenda, Derila Džounsa, Omara Hakima i Branforda Marsalisa. Stingova uspešna solo karijera se nastavila izdavanjem albuma “Bring On The Night”, “Nothing Like The Sun”, “The Soul Cages”, “Ten Summoner's Tales”, “Mercury Falling”, “Brand New Day”, “All This Time”, “Sacred Love”, i poslednji, “Songs from the Labyrinth”, kojim je lično odao počast Džonu Daulendu, kompozitoru iz 16og veka, koji je debitovao kao prvi na Billboardovoj top listi klasične muzike, i tu se zadržao 15 nedelja zaredom. Godine 1979, Sting se prvi put oprobao u kinematografiji u filmskoj adaptaciji “Quadrophenia” i od tad se pojavio u 14 filmova, uključujući i kultni film “Dina”. Takođe je bio izvršni producent u filmu “A Guide To Recognizing Your Saints” koji je imao pozitivne kritike, 2006 godine, i pojavio se na Brodveju kao glavni glumac u produkciji iz 1989. "Opera za tri penija". Sting je 2003. godine objavio memoare pod nazivom “Raštimovana muzika”, koji su proveli 13 nedelja na list best selera u Nju Jork Tajmsu. Nedavno je objavio knjigu “Pesme”- opsežnu kolekciju tekstova i ličnih komentara, upotpunjenu fotografijama iz celog toka njegove karijere. Jednostavno rečeno, Sting je postao jedan od najupečatljivijih i najcenjenijih izvođača, koji je u svojoj solo karijeri dobio još 11 Gremija pored 2 Brit nagrade, Zlatnog globusa, EMI-ja, tri nominacije za Oskara, Nagradu veka Bilbord časopisa i 2004.
MusiCares nagradu za Ličnost godine.
Stjuart Koplend je stvarao filmsku muziku koja je bila među najinovativnijim i najupečatljivijim u filmskom muzičkom svetu. Radio je sa velikim brojem režisera na skoro 40 filmova i televizijskih dela od 1984. godine, uključujući i "Vol Strit" Olivera Stouna, "Rumblefish" Frencisa Forda Kopole. Dobio je nominaciju za Zlatni Globus za najbolju filmsku muziku, kao i nominaciju za Oskara za najbolji strani film 'Četiri dana u septembru', i radio na serijama nominovanim za Emi nagradu kao što je 'Neko je živ, a neko mrtav'. Na solo albumu se našla i kultna muzika iz filma ' The Rhythmatist' njegova zvučna odiseja po Afričkom kontinentu. Koplend je nastavio da se razvija kao kompozitor, pišući raznovrsna dela kao što su opere, baleti i koncerti za orkestar, među kojima je i: 'Holy Blood and the Crescent Moon' napisana za Klivlendsku Operu, Bačva Amontillada', i 'Kralj Lir' za Balet iz San Franciska. Nedavno je uz pomoć duvačke sekcije, kvarteta udaraljki i kamernog orkestra oživeo album "Orchestralli", i za to bio nominovan za Gremija 2006. godine. Svirao je uživo muziku i pravio uspešne turneje sa nekim svetskim muzičkim i rok ansamblima, uključujući i onaj koji svira jedinstvenu ezoteričnu i divlje melodičnu muziku iz 'La Notte della Taranta'—drevnu trens muziku koja potiče iz Salentinske Grčke, oblasti iz južne Italije. Koplend je napravio senzacionalan povratak na rok scenu kad se ponovo udružio sa Trej Anastejšom iz grupe Phish i Les Klejpulom iz Primus kako bi izveli Oysterhead na prošlogodišnjem Bonaru festivalu. Časopis Bilbord je to ocenio kao “moćno” izvođenje, a trio je snimio sjajan album za Elektra Records 2000. godine i išao na turneje 2000. i 2001. U januaru 2006. "Everyone Stares: The Police Inside Out" se pojavio na filmskom festivalu Sundance. Ovaj dokumentarni dugometražni film je opisao stvaranje, svetski uspeh i raspad grupe The Police. Stjuart je bio režiser, producent, narator i snimatelj ovog filma snimljenog Super 8mm kamerom i prikazao je svoj pogled iz perspektive koju je imao iza bubnjeva, a film je dobro prihvaćen. Sada se može naći na DVD u celom svetu i prikazuje se na brojnim filmskim festivalima širom sveta, i počeo se prikazivati u pozorištima u Japanu u martu 2007. godine. Pored svih ovih aktivnosti Koplend je započeo karijeru i na ekranima kao sudija u poznatoj seriji BBC1 ' Samo nas dvoje'. Koplend je dobitnik Visionary nagrade Holivudskog filmskog festivala 2003. za izvanrednu muziku na filmu, a 3. marta 2007. je primio nagradu Cinequest Maverick Spirit .
Od raspada grupe the Police 1984. godine, Samers je snimio 12 solo albuma, i sarađivao sa umetnicima poput Roberta Fripa, Džona Iteridža, Viktora Biglona, Roberta Meneskala i Bendžamina Verderija i redovno je održavao turneje, pojavljujući se kao glavna zvezda na raznim džez festivalima širom sveta. U martu 2005. godine, Samers je nastupio prvi put u Karnegi Holu sa koncertom za orkestar Dark Florescence, delom koje je specijalno naručeno sa Jejl univerziteta za Endija. On je, takođe, pravio aranžman za filmsku muziku, uključujući “Bez novca na Beverli Hilsu” i “Vikend kod Bernija”. Samers je pet puta bio izglasan kao najbolji gitarista na svetu, tokom 80ih godina prošlog veka, u časopisu Guitar Player i nakon toga je postao stalni član njihovog Hola slavnih. Gibson i Martin su napravili gitare sa Endijevim potpisom. Dobio je nagradu za životno delo od proizvođača Gibson gitara 2003. i nedavno je Fender izbacio model u čast njegove čuvene Telecaster gitare. U oktobru 2006. izdao je autobiografiju “Propušteni voz: memoari”, delo koje otkriva dosta o godinama koje su prethodile i koje je proveo kao član grupe The Police, prikazujući intiman pogled na bend tokom njihovog vrtoglavog uspeha. Nakon što je objavio svoju prvu knjigu fotografija 1983. godine, “Otkucaj”, Samers je dobio dosta pohvalnih kritika za njegov rad sa fotoaparatom, uključujući i veoma cenjen prikaz “Ovakav grad” u Galeriji lepih umetnosti u Londonu i “Svetlosne niti”, saradnja sa istaknutim njujorškim fotografom Ralfom Gibsonom. U martu 2207. Taschen Books je objavila “Posmatraću vas”, obiman fotografski časopis o godinama koje je proveo kao član grupe The Police.
U martu 2003., grupa The Police se na kratko vratila na scenu radi ulaska u rokenrol Hol Slavnih. Odsvirali su tri klasika “Roxanne”, “Every Breath You Take”, i “Message in a Bottle” i obnovili nadu kod obožavatelja u celom svetu da bi se u budućnosti ponovo mogao okupiti jedan od najinovativnijih i najuticajnijih rokenrol bendova.
Iako su postojali samo nešto više od šest godina, doprinos ovog benda rok muzici je ogroman. Oni su bili prvi bend koji je integrisao smisleni pristup pank roka i pokretačku, pozitivnu energiju regea. Pošto su prodali preko 50 miliona albuma širom sveta, The Police je doživeo neviđen uspeh na top listama i osvojili su brojne nagrade što kritike, tako i publike, ali nikad nisu dozvolili da takve sporedne stvari zasene njihovu predanost samoj muzici. To se može videti kroz celu istoriju benda, od samog početka do kraja, i dobija se jasna, sažeta slika muzičke grupe koja nas je povela na kratko, ali nezaboravno putovanje kroz najveće dubine svoje duše – a istovremeno nam priuštila sjajan provod.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
