Od sinoć imam svoju novu omiljenu pesmu Lenny Kravitza, 'Dancin' Til Dawn'! Podseća malo na Rolling Stones, mene podseća na 'Miss You', Lenny peva kao Jagger ali mu je ovo možda najbolja pesma u karijeri! Meni jedan od dražih momenata sinoćnjeg koncerta je izvođenje ove pesme! I sve je sinoć odisalo tom nekom retro atmosferom, najboljih dana rock and rolla i Lenny Kravitz kao poslednji rock Krstaš.
Svedena bina, odlična ali minimalna produkcija koja ga okružuje, jer nisu bitni gutači vatre, bacači plamena i video bimovi, bitna je ljubav, ljubav koje je sinoć bilo na pretek...
Na početku sam se uplašio kako će proći koncert Lenny Kravitza. U suštini nisam imao nedoumice da je Lenny velika zvezda i da ima mnogo publike u Srbiji, ali cela situacija sa otkazivanjem koncerata i slaba posećenost na nekoliko koncerata na kojima sam bio u zadnje vreme nije ulivala puno poverenja. Pa i pred sam početak koncerta Arena je izgledala prazno. Ipak tome je pre svega doprinela činjenica da su Neverne Bebe bili predgrupa i da je većina, baš kao i ja, tempirala svoj dolazak pošto se njihov nastup završi.
Već oko 21:30 kretanje parterom je bilo nemoguće a i ona publika koja je gunđala što im blokiram pogled na stepenicama tribina jer su platili karte da bi sedeli morala je da ustane i stojeći isprati koncert. Glupo mi bilo da im kažem da ih nerviram namerno, greh je sedeti na ovakvom koncertu!
Možda početak nije obećavao, tih prvih desetak minuta koncerta čudno su izgledali, a onda ovacije, i ovacije, i ovacije! Ne pamtim da je neko na koncetu kod nas skoro doživeo trominutne ničim izazvane ovacije. Ne zato što je odsvirao svoj najveći hit, ne zato što je rekao nešto pametno, duhovito, ušlihtao se publici, već samo zato što je tu, konačno tu! I koliko smo mi umeli da pokažemo da nam je drago što je čekanju konačno kraj i što ćemo pamtiti 24. jul kao veče kada je Lenny Kravitz po prvi pot posetio Srbiju, toliko su se i oni trudili da zahvale na dočeku i podršci koju su imali od nas godinama, očigledno nesvesni da je podrška tu. Ok, imali smo malo problema sa rečima, sa pevanjem, ali to nije smetalo da svoje emocije izrazimo na drugi način, vrištanjem na primer.
Lenny odlično peva, užasno simpatičo igra, i odlično komunicira sa publikom. Kada Lenny govori svi ćute. Kada Lenny svira publika divlja. Kada Lenny diriguje bend svira. Kada bend svira sve se ruši, Arena se trese. I nije bitno da li Lenny svira, ima odličan bend, koji je u stanju da praši i tokom dvadesetak minuta koje Lenny provedi u publici. Posle više od dva sata i dvadeset minuta surove rock svirke nikoga nije briga što je odsvirao jednu, ali vrednu, pesmu na bis! Nikoga nije briga što je forsirao novi album, što na listi fali par hitova, nama dragih hitova. Lenny je bio tu, vidno zadovoljan.
Ovo delo je licencirano pod uslovima Creative Commons Autorstvo 3.0 Srbija 
